R00maH-Indians

Kao što smo svi skontali preko Novosti, Ruma je mala Švajcarska. Samo nekoliko dana ranije lokalna samouprava održala je konferenciju za medije povodom organizovanja dočeka nove 2013. godine. Ničim izazvani, napomenuli su da su prošle godine ugostili popularnog rokera "Dadu" Topića. Ove godine jelte pošto je budžet skromniji, rešeno je da se prebije sa raznim muzičarima.. U dil sa Vrelom uz svo dužno poštovanje istog ne bih ulazio, ali Žare i koprive? Ne znam koji je dil da se iz mora istih, plagijatorskih bendova, dovode totalni muzički diletanti? Da je seoska slava i da su svi iz istog sela pa i da razumem, al' ovako..
Molim one koji imaju slabiji stomak i iole sluha nek preskoče link Kruga od Žareta i kopriva..

!!!!ŽARE I KOPRIVE LIVE - EKV KRUG!!!! 

Što se tiče "Božićne ulice". Uh, odakle da počnem. Možda od cene čuvene "dve kule"?

Koliko nula je u cifri koja je data za iste. Radio sam na tezgi prošle godine. Jedan iz turističke organizacije napravi raspored prodavaca, pa dođe drugi pa rasporedi prodavce skroz drugačije, pa se onda prodavci između sebe svađaju ko će gde da prodaje, pa se pravi novi spisak, pa... Onaj kralj na koga su policajci morali da upozoravaju direktoricu turističke organizacije koji je sekirom jurio lokalce pijan u kasne sate... Protekcije za određene prodavce koje ne bih pominjao, maskirani političar iz čije ruke ne bih ni orah uzeo, poslužuje meso.. Ili da se osvrnem na fond nagrada za najlepše uređen izlog, dvorište ili balkon... Ove godine vlast se potrudila, okitili su bandere istim onim osvetljenjem kojim to rade već deceniju unazad, a koje je neko okitio ne preko ku...a, nego preko k..čine. Razne babe po internetu pravdaju to "skromnošću" i tome kako "nama ništa ne valja".. Prošle godine kada sam video osvetljenje u mojoj ulici stvarno sam osetio tu prazničnu atmosferu, ali ove godine kad sam video "ONO", pripala mi muka.


Naravno kao šlag na tortu, i nastavljajući tradiciju, sugrađanima će se u ponoć obratiti predsednik opštine, narod ga je željan, već duže vremena.. "Gorane, majstore, vodi nas do Švajcarske!"... Ja ću po ko zna koji put zaobići gradski trg za doček nove godine... Što kaže jedan drugar, "Ispadam hejter i drkoš, al' sami sebi to radite..." Voleo bih ja da mogu da pohvalim nešto, a da to nešto nije magla, lagarija i šlihtarski hvaljeno od onih koji i sami shvataju koliko narodu mažu oči.. Do tad Linjaka i Karaša koliko vam duša ište..

Ako neko zameri na lošim fotografijama - nije život banja. Ja sam inženjer ne fotograf.
Nama "hejterima" želim sve najbolje, da nas nema, bila bi još veća katastrofa, progutali bi nas razni "rezervati prirode", Trskovače, bazeni, kamioni, avioni...
Ovim baronima želim manje lagarija i lopovluka u 2013. više konkretnoga. Ne okrećite glave od problema, nego se uhvatite u koštac sa istim.
Živeli i prijatno!

 

"Moj je život Švicarska"

"Niste ni znali, gospođo, da živimo u Švajcarskoj, evo, pročitajte" obratila se prodavačica mojoj majci. Keva, pošto je znala da joj niko neće poverovati od nas ukućana, kupila je novosti. Danas, na svetog Nikolu, svako iz Rume ko je uzeo u ruke ili kojim slučajem otvorio preko interneta "Večernje novosti" nije mogao, a da ne oseti onaj gorak ukus i stezanje knedle u grlu.. Gradski čelnici vođeni ne znam kojom vrstom halucinacije i pod kakvim opojnim drogama "pohvalili" su se u istim novinama o tome kako je u našoj Rumi prelepo. Cvetaju ruže u decembru, nektar se toči umesto piva po kafićima džabe, Ford nam otvara fabriku, iz našeg okruženja u svet će odlaziti najbolje ferfusnice za Fordove automobile. Fabrika tuljaka za šešire je tu da osigura dve hiljade radnih mesta, kauboji iz Amerike su se žalili da su tuljci na njihovim šeširima jako loši, pa će Ruma sve to nadomestiti.. Ako se neko pita šta su to tuljci.. Kad sazna odgovor, nek javi i meni da znam. Fabrika kupaćih kostima koja se otvara podmiriće potrebe kupača Ženevskog, pardon, Borkovačkog jezera i kapitalne investicije preko potrebne našoj opštini - bazena. Rupa je iskopana, biće kao kad ludak piše iz ludnice kući: -"Svaki dan skačemo u bazen. Upravnik je rekao da će ga čak i napuniti ako budemo dobri." Drugo jezero nemamo, poput Švajcaraca, ali zato imamo baru i to Trskovaču, mesto gde priroda krije blago, za koje nisu čuli ni lokalci, kog se Turistička organizacija drži kao pijan plota, jer moraju i oni nešto da rade, pored šetkanja po kvazi-televizijama. Pa ne možeš otići kod "domaćina" u emisiju, a da nemaš šta sa njim da pričaš. Zato su tu Linjak i Zlatni Karaš, vrste pratilice svakog veštačkog šaranskog ribnjaka, pa trućamo do mile volje. Jedino mi nije jasno, zašto u Novostima nema glavnog političara, feniksa među rumskim političarima? Dovoljno ste ga uljudili, presvukli ga iz maskirnog dezena u kravatu, podšišali, očistili mu krljušt sa revera i povadili udice iz prstiju, pa red je da i on kaže koju, a ne samo vi što zajahaste pa ne silazite. Nisam imao stomaka da dovršim čitanje teksta u novostima, a ponestaje mi i za pisanje ovog.. Evo za one koji nisu pročitali tekst iz Alise u zemlji iz ZRCALA...
A za novu godinu Žare i koprive, al' o tome drugom prilikom...

                    >>>>>Ruma Mala Švajcarska<<<<<

E, kao što već svi znate, učestvovali smo na konkursu javnih površina Bernardin manastira u Lavovu. Danas nam je stigao mejl u kom smo dobili zahvalnicu od gradonačelnika Lavova za učešće na konkursu i otvoren poziv za učešće u konkursima koje grad LAvov bude organizovao u budućnosti. Lep gest, i veliki podstrek za dalje. Svi radovi (preko trideset radova iz trinaest zemalja) bili su izloženi u Muzeju Etnografskog Instituta, Nacionalne Akademije Nauka Ukrajine, u Lavovu.

Ovako, probaću da ne dužim, preko nekog udruženja koje Mileni stalno šalje mejlove dobili smo info o konkursu uređenja javnih površina Bernardin manastira u Lavovu, Ukrajina, na koji smo odlučili da se prijavimo. Proces prijavljivanja nije bio komplikovan, jer smo kao diplomirani inženjer pejzažne arhitekture i diplomac ekološkog inženjeringa stekli uslove za učešće na konkursu. Konkurs je bio anoniman, što je u našem slučaju bio mač sa dve oštrice. Bilo je mnogo cimanja, radili smo mesec dana, dan i noć, na smenu, ja radim, pa legnem da spavam, a Milena preuzme i tako do konačnog roka. Puno sam se nervirao, rekao sam sebi, neću više da se nerviram ni oko čega tako. Niko i ništa nije vredno zdravlja. Elem, da nastavim, još jedna ogromna prepreka u realizaciji svega ovoga bio je moj tridesetdvobitni sempron sa 512 megabita memorije. Svaka čast Gruču od koga sam ga kupio. Nisam čak platio ni PDV, a u ono vreme za 550 evra stvarno nije mogla bolja mašina da se nabavi, ali vreme ga pojelo. Rendere nismo radili baš iz tog razloga, ali uspeli smo sve da sklopimo i odnesemo na poštu, a tamo nova avantura. Prvo sam mejlom zatražio dva meseca unapred od glavne pošte odgovor oko anonimnog slanja dokumentacije u stranu državu. Javila mi se posle mesec dana neka vrlo ljubazna gospođa, koja je rekla da je moj mejl prosledila kome treba i izvinila se na mom čekanju. Zahvalio sam joj se i rekao da se nadam da neću čekati na odgovor od toga "ko treba" da mi odgovori isto koliko i na njeno prosleđivanje, ali više nikakav odgovor nisam dobio, ni od nje ni od tog "ko treba" da mi odgovori. U glavnom, u Beogradskoj pošti broj 1 tube za slanje nisu imali (što znači da ih nema nigde u državi Srbiji) već godinu dana, te je ljubazni čika koji radi na pakovanju uzeo tubu u kojoj smo doneli radove, skratio na 900 mm kolika je maksimalna dužina za slanje običnog paketa i to sve upakovao. Preko 900 mm može da se pošalje samo preporučeno, a onda ne može da se šalje anonimno. Tom ljubaznom čiki dali smo 120 dinara, valjda za minuli rad ili šta već. Takođe smutio nam je nešto oko toga kako DVD sa konkursnom dokumentacijom ne može da ide u paket jer će praviti problem na carini, nego "najbolje da vi to pošaljete posebno". Pa smo dvd sa konkursnom dokumentacijom slali posebno... Zemlja Srbija, šta reći..





I na kraju svega slika koja opisuje našu sreću što je sve konačno poslato. Odmah smo otišli da iskuliramo malo u parku uz pivo. OLD SKUL!

Pre početka ovog pisanija želim da napomenem da je ono nastalo u subotu 13. oktobra u 4:35 ujutro, usled nesanice.

Gluvo doba. Ležim u krevetu. Gledam u plafon.. Kroz glavu mi prolaze stihovi pesme Block Out-a "Protiv sebe".... posebno deo "..Strah ili strepnja...." Milslim o bežičnoj tastaturi i mišu koji Milena treba da mi donese kako bi mi olakšala... Utakmica je za skoro tačno 11 sati. Idem da se vidim sa dosta prijatelja kojih sam se poželeo, a tek ću..
Ne spava mi se.. Čudno, umoran sam. Uzimam svog "android" prijatelja kako bih ubio dosadu. Napolju je mrkli mrak, čini mi se da je padala kiša, miriše na tmuran jesenji dan. Aplikacije "Blic" i "B92", u stilu Tool pesme "Vicarious" služe da bacimo pogled na nove vesti, crne hronike, referat Nade Macure, kao i svaki prosečan čovek naše planete, koji želi da ubije dosadu..
Prethodnih pola godine listajući članke na jednoj od dve pomenute aplikacije, naiđoh na članak koji je na mene ostavio poseban utisak i naveo me da gledam stvari iz drugačijeg ugla...Članak je bio o putovanju čoveka na Mars.
Naučnik je opisivao kako, nekom vrstom vremenskog ubrzanja većim od brzine svetlosti, u budućnosti put astronauta do Marsa skratio bi se sa nekoliko godina na samo nekoliko meseci. Govorio je i o problemu beztežinskog stanja. Po njegovim rečima, čovek naviknut na gravitaciju jako teško bi se prilagodio putovanju svemirom u beztežinskom stanju, i iako bi put do Marsa bio skraćen na par meseci, mišići astronauta bi atrofirali, pa bi odmah nakon sletanja na površinu Marsa morali vežbati da bi bili sposobni za obavljanje radnji na crvenoj planeti. Takođe naučnik se osvrnuo na dizajn odela astronauta koja bi morala imati međuprostor ispunjen vodom, jer poznato je da voda najbolje upija kosmiško zračenje, smrtonosno po čoveka. (Ovo je jako lepo opisano u Ruskom dokumentarnom filmu "Tajna velike vode", pa ko ga nije gledao, preporučujem)
E sad oni uporni koji su čitali dovde spadaju u onaj mali broj ljudi koji će da skonta suštinu ovog blog posta.
Reč je o kosmičkom zračenju. Kako svi znamo svemir se sastoji od kosmičkog zračenja, koje je smrtonosno za ljude. Ono izaziva rak, odnosno raspadanje čovekovog organizma. Posebno taj deo naveo me je da se zapitam, ako je to tako i ako je ceo kosmos satkan od kosmičkog zračenja, znači li to da je čovečanstvo svojevrstan parazit u celom kosmosu? Svaki organizam odnosno živa stvar ima svoj odbrambeni mehanizam, a kosmos možemo smatrati živim zbog njegovog konstantnog rasta. Iz tog ugla, čovek mu dođe kao neki parazit, a naša planeta mu dođe kao deo sistema koji je razvio imunost (atmosferu) koja štiti parazite od kosmičke radijacije, odnosno osnove celog svemira. Pa ako je u celom svemiru radijacija prisutna, a nama smeta, šta smo onda mi? Paraziti. Pogledajmo to sada iz vedrijeg ugla. Koliko znamo poznatih ljudi, naučnika, umetnika, glumaca, muzičara, koji su napustili ovaj svet pre vremena usled raka? Koliki je procenat dobrih ljudi, a koliki je procenat onih drugih koji su napustili ovaj svet usled duge i teške bolesti? Znači li to da je ogromna radijacija u kosmosu u stvari pozitivna stvar, koja sebi uzima najbolje? Mi bi rekli "pre vremena", ali da li je to zaista tako? Ne možemo da tvrdimo da jeste.. Ne znamo šta je "beyond".
Ko je gledao Spartaka, (Andija Vitfilda), koji je umro od non-hodžkins limfoma, on je lepo objasnio u dokumentarcu o sebi: "Be here now is all about being present, and not fearing of what you don't know.." Ko nema "čuku" ovo ga neće ni malo dotaći i što se mene tiče može slobodno da zaobiđe sva moja razmišljanja naglas.
Malo bih se osvrnuo i na životni vek iz svog ugla. 30 godina nije ništa. Niti smo deca, niti smo ljudi.. Niti smo nešto bitno napravili u životu, niti se nešto bitno desilo za naše kratko postojanje na parazitskoj planeti. Valjda ćemo dočekati pronalazak leka za teške bolesti, kontakt čoveka sa vanzemaljcima, epohalna otkrića (ne)postojanja boga, nastanka univerzuma...(edit: doživeli smo skok sa najveće visine) A do tad, najbitnije je da što kvalitetnije provedemo svoje vreme ovde, jer danas smo tu, a sutra nas nema..
Cenim podršku svoje porodice, moje Milene, iskrenih i dragih mi prijatelja i zbog svih vas, a pogotovo zbog nje, ja obećavam...(Što bi rekao Nikola Vranjković u "Svako putuje za sebe").

UP THE IRONS!

Život je težak. To je ono što ti je dato. Ovaj nimalo mali poklon delo je borbe, težnje, i želje za ostvarenjem snova milijardama ljudi širom naše planete. A šta je bilo pre? 
Svet je jedno zlo mesto, jedna bašta puna straha i ljudske patnje. U tom vrtu tamnog izobilja malo je mesta za lepe trenutke satkane od sreće i uvijene u šareni papir. Ljudi u svoj svojoj obesti, bez obraza i morala gaze te i povređuju. Sputavaju te u svakom smislu i koliko god kao svesna jedinka, individua u svom svom intelektu težiš ostvarenju svojih snova uvek će biti prepreka i stvari koje će te u tome sprečavati. Naoružan strpljenjem poput noža koji škripi ti među zubima, hladi ti jezik i mrzne usne, vremenom shvataš da si baš ti taj junak na čijim leđima je teret spajanja imaginarnog sveta sa realnim. Ovo naizgled divno mesto na kome provodimo mali deo njegovog života, može zaista takvim i postati samo ako ga samim takvim napraviš. Padaćeš, da, guraće te, gaziti i vući dole, ali svoj san o boljem svetu ostvarićeš jedino ako svaki put ustaneš najbrže što možeš, otreseš prašinu sa svojih rukava, pantalona i nastaviš dalje ka cilju. Biće raznih prepreka. Velikih kao kuća, zlih, nepravednih...Ti si taj koji će duboko udahnuti pred ponorom do čijeg kraja ni glas ne dopire, zasukati do skora prašnjave rukave i krenuti da ga puniš. i punićeš ga. Punićeš ga kamenjem, punićeš ga hlebom i krvlju i suzama i smehom. Punićeš ga lepim i rđavim stvarima, blatom, gvožđem. Na kraju i tim rukavima, svim i svačim, dokle god pred tobom ne zasija put poput uglačanog leda u zimski suton. Preko tog leda korak ka boljem svetu će ti biti čvršći i stabilniji nego ikada u životu jer ćeš znati da je sve ono pod tobom plod tvojih snova i onoga čemu si težio i šta si stvarao godinama. Kao komad gline koji dobija svoj oblik u rukama veštog vajara, svet oko tebe iz dana u dan postajaće sve bolji i dobijaće svoju formu sve dok ne dostigne zenit perfekcije.Znaćeš da si taj bolji svet ti stvorio i da je takav zahvaljujući tebi, a veruj, lep je osećaj biti toga svestan. Ljudi kažu da sanjamo ono čemu težimo i što bi želeli da nam se zaista desi. Nije uvek tako. O snu se ne govori kao o jednom. O snu se ne govori ni kao o nijednom. O snu se ne govori uopšte. San je kontinualan,beskrajan, pun nestvarnih boja slika i pesama neodsviranih. On je kvintesencija svih naših želja, mogućnosti, shvatanja, osećanja požrtvovanosti... Zato samo onaj ko pored glave bude imao četkicu da naslika usnuli pejzaž, olovku da napiše usnuli stih ili pesmu, i hrabrost da ne prestane da ide ka cilju dok do njega ne stigne moći će za sebe da kaže:"Ja sam taj ratnik, taj junak,a pre svega čovek koji je usnuo san o boljem svetu i ne samo to. Ja sam taj san i ostvario". 

Gledam rumske predstavnike demokratske stranke, kako oplakuju Đinđića i kako se prave velike demokrate pa sam rešio da se prisetimo malo cele priče oko svega toga...

2000. godina, protesti širom države, biti u Otporu je bilo otprilike kao sada valjati skank i klinački se ložiti na neku huligansku priču. Da se razumemo odmah, najstarijem srpskom fudbalskom klubu sam "srce dao i njega ću večno da bodrim", nisam "internet huligan" na koga će da se lože devojčice iz škole jer nosi "navijačku" majicu, ali ostavimo takve teme po strani.
Bio je neki kišni dan, utorak ili četvrtak, dogovoreno je da svi posle (recimo) drugog časa napuste škole i krenu put centra gde će se sastati sa ostalima. Klika predvodnik, moj drugar iz razreda, rumski "otporaš". Predvodi kolonu, ore se pesme raznorazne, do duše nije bilo "da nam živi, živi rad". U glavnom su bile protiv režima. A šta su i deca znala, mi sa naših 17 godina, bilo je samo bitno da se utekne iz škole, da li će to biti po "Kuzinom" receptu falsifikovanja opravdanja i sedenja u "KREŠU" za sonijem po ceo dan, ili na ovaj način bilo je svejedno.
Elem, na pola puta negde od tehničke škole do centra, naiđosmo na neki auto Vukovarskih tablica. Deca krenula da lupaju po kolima, a Klika viče "oni su sa nama" pa su deca iskulirala. Na centru, već su nas čekale " 'čke gimnazijalske" i onda smo se svi zajedno zaputili Orlovićevom prema domu zdravlja. Kiša je pljuštala po nama, bili smo skroz mokri, a u delo smo sprovodili nečiju ideju zacrtanu još pre naših rođenja.. Kod treće mesne zajednice, doskorašnjeg bastiona Demokratske stranke, poče pesma "Dunavom leševi plove da li se bar jedan zove Sloba, Sloba, Sloba..." što su glasnim negodovanjem komentarisali penzioneri koji su poizlazili ispred svojih kuća i na svoje prozore bez "kibicfenstera" da kibicnu šta se napolju dešava. Ni mi nismo ostali nemi, Klika se upro babama da objasni da je njihovo vreme prošlo, mada, kako ćemo godinama kasnije skontati, njihovo vreme nikad nije prošlo niti će. Opet natrag na centar da još malo kisnemo, zajedno sa rumskim otporašima, pa kućama srećni što danas nismo imali nastavu.
Tih dana, Blaf, Sale Stojković i ja smo udarali u neke doboše, svi smo išli ulicama i duvali u pištaljke željni promene, koja nikada nije zapravo došla. Mikica Marjanović je bio ono što je Vlada Milovanović danas. Epitet za fotkanje. Sećam se tog petog oktobra iz Rume su išla valjda tri autobusa za Bg, lično nisam išao, ali se sećam Saletove priče, da je autobus, dok se u njemu orio Raining blood od Sleyera, polako razmaknuo blokadu policijskih kola kod Pećinaca i nastavio put prestonice. Sećam se i da smo bili svi na trgu u centru kada su se ti autobusi vratili. Iz autobusa je prvi izašao Pacek sa visoko podignutom pesnicom. Slavilo se do kasno. Sin od profesora Pekoa je stajao na trubama i mahao srpskom zastavom veliki deo večeri. Onda se neko setio da preko bilborda koji je stajao na sred centra, sa Slobinom glavom preko celog, prelepi veliki prazan papir, pa su se tu stvorile i merdevine i naravno Sima otporaš je imao čast da nešto napiše na tom papiru. Ej nit manjih novina nit kraćeg čoveka. Da se razumemo, Sima je moj drugar, moje je visine, tako da nikakva diskriminacija ili bilo šta, samo prisećanje na momenat. Neko je iz mase dobacio "napiši Gotov je". I Sima kreće da piše. Kada je napisao "GO..." čuješ Piksija "napiši GO JE". negde kod "GOTOV..." neko je dobacio "napiši "GOTOVO JE", što je Sima i krenuo da radi, ali zbog visine merdevina i njegove visine morao je malo da se istegne, pa je napravio pauzu na "GOTOVOJ" što je u prvi mah delovalo kao neko rusko prezime, i na kraju je ostalo "GOTOVOJE". I kao skinuli smo mi SPS. I kao došla je Demokratska stranka i kao desile su se promene. Dva dana nakon tog famoznog petog oktobra, što će reći sedmog oktobra, negde oko ponoći stadoše kola i zapališe taj beli papir i to "gotovoje". Toliko o prevratu. I o promeni vlasti. "Juče" na listi za opštinske odbornike u ds-u ljudi koji su slavili kad je Đinđić ubijen... Toliko o ideji i demokraCiji.. A silni glodari i ostalo bobičavo koštunjavo voće i ostala boranija primljena taj isti DS  preko noći.. Molim Vas deco, nemojte mi o demokratiji. Nemojte se praviti veliki kad ste mali. Gde ste bili tih dana? Nisu vam mame i tate davale da izlazite iz kuća, a sad ste veliki omladinci, borci za demokratiju i za ideje nekog stranca koji ih je smislio dok se ni vaš tata nije mućkao u jajima...

A nakon deset godina glavni otporaš "mudO", a pravi borci za neku tamo ideju pasu muda...

Iscimala me danas zvonjava telefona... Za divno čudo, nisu bili bankari kojima se svakodnevno nadam i javljam. Vijaju za 500 dinara koji nisu uplaćeni... Ne vidim svrhu pozivanja ljudi za tako mali iznos, džabe rade neki ljudi, to jest dobijaju velike pare za maglu.. Da sam samo zapisivao imena i brojeve telefona koje su svi ostavljali do sada, pa da nakon izmirenog računa da ih sve pozovem, verujem da bi mi račun bio veći od tih 500 dinara. To vam je ono, tipa "Halo, Ivana ovde xxx banka, zapišite broj pa mi se javite 011...." To se ponovi mnogo puta, samo su akteri između navodnika, matična im banka, i broj filijale različiti. Javljale su mi se razne cice, i razni đilkoši, vijajući me za sitne pare. Jednom prilikom su mi čak i puštali muziku da slušam. Jest da je bila neka klasika u obliku midi formata, ali ono, što bi jedan od najnezaslužnijih rokentol autora bivše Jugoslavije rekao "...i muziku kad mi propusti kroz žicu, ja dočekam je s' osmehom na licu..."
Ovaj put banka nije bila u pitanju.
Razgovor je otprilike tekao ovako:
Ja:"Halo?"
Telefon: "Halo, dobar dan, majstor ovde."
Ja: "Kakav majstor?"
Telefon: "Majstor za roletne."
Ja: "A ne treba majstore, popravio sam ja to."
Telefon: "........Dobro, doviđenja."
Ja: "Doviđenja."

Došao majstor iz prethodnog posta sa mora..  Pocrneo čovek verovatno, potrošio tamo para, pa sad da nadoknadi. Što bi rekao Sava kikindski "E ne'š kolega."
Da se malo ipak nadovežem na prethodni post i naš narod, koji za ovakve slučajeve ima jednu jako lepu, mada tragičnu poslovicu koja glasi: "Kasno Marko na Kosovo stiže."

Da li se ikada iko zapitao kako se menja gurtna na roletni? Ne znate šta je gurtna? Gurtna je onaj kanap koji kad povlačite podižete roletnu i obratno.
Ne znate? Nikakav problem, ni ja nisam znao. Do juče.
Naime pošto na prozoru moje sobe stoji prozorsko krilo proizvedeno "V Slovenija" još za vreme "Tite", zaključio sam da će biti komplikovan proces zamene gurtne, jer su slovenci poznati po....ma po čemu su poznati? Poznati su po tome što su državu stvorili sebi na silu, ali da ne ulazimo u politiku... Poznati su po tome što su uvek bili Evropa... Nikada se njihov "alpski" mentalitet nije naročito uklapao u "turski" Balkan. Dok se kod nas pasala sablja i "kralsko" oružje za pojas, na Alpima su se nošili oni idiotski šeširi sa percem u istom i one kratke špilhozne koje su držali hozn-tregeri. E tu se vraćamo na početak... Srbi kao narod veoma su ponosni. Drže do svoga i brane svoje, iako su svoje tako lako napustili dolaskom hrišćanstva na ove prostore. Oni koji nisu hteli lako da napuste, napustili su drugi. Preko njihovih leđa. Imamo lepu tradiciju, to jest imali smo, do dolaska Ćirila i Metodija na ove prostore. Posle te dvojice "inovatora" naš narod je ostao u totalnom čudu, i od onda je lutao, sve tuđe od onda je slađe, zato i nemamo svoj identitet i zbog toga stalno tapkamo u mestu. Eto uzmimo za primer Vuka Karadžića - nosio je tursku kapu na glavi. Ono jelo, koje svi spremamo oko nove godine, za slave, svadbe i ostalo, koje moj drug Đole toliko želi na drugom kraju sveta, čak u Kini - Sarma. Tursko jelo. Pa ovi izrazi sa kojima sam počeo ovaj blog post: Gurtna, Špilhozne, hozn-tregeri, to smo kasnije preuzeli od švaba, koji nas nisu samo naučili kako da ubijamo i budemo ubijani, naučili su nas da branimo svoje, da zidamo kuće, da gajimo povrće... To su nas švabe naučile. Kao da se ovde nikada nije gajilo povrće i da ljudi ovde nisu nikada živeli po kućama.. Jesu, ali bez "švapskih" podruma, visokih plafona.... I opet nam je švaba draži. Nučio nas je da mu budemo pokorni, da mu se ne suprostavljamo već da mu se kukavički i poltronski dodvoravamo, veličajući njegovo. Opet ima niz neukih klinaca bez pola mozga koji će pevati "Ich Liebe Reich" i dizati desnu ruku na pozdrav ne znajući da je možda taj isti švaba ubio pola njegovih najrođenijih, ali kao što sam rekao, nećemo o politici...
Poenta ove priče je zamena gurtne..
Kao što rekoh ponosan smo narod i mislimo da smo najbolji, a razlika u sistemu ze podizanje roletne pre trideset godina kod Evrope i kod nas bila je isuviše očigledna. Sad pro-evropljani će reći "šteta, a možemo i mi tako", dok će ultra-nacionalisti (pozdravljam vas desnom rukom) reći "ko ih jebe naš sistem je bolji".
Iako zastareo kao drveni češalj, sistem podizanja roletne kod Srba, ako ne gledamo dalje u prošlost i nije naš sistem. Taj sistem je, opet, švaba doneo u Vojvodinu, da ne bi seljaci, zemljoradnici i stočari, stavljali onu grančugu na đeram i privezivali kamenčugu na drugu stranu i tako vadili vodu, i dolazilo celo selo na jedan đeram, odnosno bunar. Došao neki, ne mnogo pametan, možda čak i priglup švaba i napravio kod sebe u dvorištu bunar, s tim što je napravio valjak i točak i pomoću toga vadio vodu, jer ne bi mogao da stavi đeram u dvorište. Ta inovacija na lokalno stanovništvo ostavila je utisak, poput pojavljivanja monolita među majmunima kod "nekog tamo" Artura Klarka, pa je svaki seljak kod sebe u dvorištu uskoro imao bunar. E, ta "inovacija" i dan danas kod srbina koristi, do duše ne za dohvatanje vode, jer je srbin pojavom kanalizacionih cevi svoje bunare pretvorio u septičke jame, (bio je lenj da iskopa još jednu rupu za govna) već koristi za podizanje roletne.

Znači točak je u Srbiju doneo švaba i srbin ga i dan danas koristi.
Slovenac, s druge strane, priglup,  otišao je korak dalje. Napravio je dva "zamajca" ili što bi mi srbi, onako po naški rekli - zupčanika. Na njih je namotao gurtnu da bi olakšao i unapredio sistem i sve to spakovao u jednu plastičnu kutiju, ej, Evropa je to. A i ne moraš da se zajebavaš, kad crkne samo promeniš celu kutiju.. Kasnije, na novijim prozorima, neki takođe ne pretetano pametan čovek, dosetio se pa je taj ceo mehanizam stavio spolja da se lakše promeni kad crkne.
Nemoj pogrešno da razume neko, nisam ja kao onaj "die beste, Nemačka medicina je najbolja na svetu" Ne bih ja voleo da oni dođu. Pa moj deda i hiljade poput njega jedva su ih oterali...
Kao što sam već pričao, u biti srbina je da je tuđe slađe.Tako na mom prozoru stoji slovenački proizvod. E sad pošto je taj slovenački proizvod zastareo, kutija sa gurtnom retko gde može da se nađe, a i u biti srba stoji da oni moraju ispasti najpametniji i sve nadmudriti, pa sam ja rešio da zamenim samo gurtnu. Moj ćale, išao je pri tome linijom manjeg otpora. Otišao je kod komšije, i uezeo njegov stari točak za roletnu, srpski proizvod, da stavi na slovenački, koji je pre 30 godina izbacio iz upotrebe točak, vrlo verovatno zbog zastarelosti. E sad, srbin ne bi bio srbin, kad ne bi napravio da se to razlikuje po nečemu, tako da se i jedan i drugi mehanizam razlikuju ne samo po unutrašnjosti već i po spoljašnjim delovima. U stvari, slovenačko je mehanizam, srpsko je točak, isti onaj koji smo videli od švabe, a pre toga su naše čukun-čukun babe prele na istom tom točku vunu, ali radilo se na zatiranju istorije ovog naroda. Pošto su srbi poznati po darežljivosti, komšija je mom ćaletu dao točak, do duše puknut, ali ne krivim ni jednog ni drugog, obojica su stariji ljudi, mora da im je promaklo... Nakon neuspešnog nameštanja, cimanja i budženja, ćale je odustao. Rekao je "to ne može da se namesti". Čak je bio i kod nekog majstora što popravlja roletne, čiji ćale je rekao da je majstor na moru, ali da on, kad vidi taj slovenački sistem, stavi srpski točak i reši problem. "Bravo Majstorčino". Da, zaboravio sam da pomenem da smo poznati po budženju. Majstori smo budženja. Zato valjda i postoji stara izreka "Jebeš srbina bez kanapa i žice." I sad šta je, tu je, zasukao sam rukave i mučio se dva dana, ali na kraju, popravio sam usranu slovenačku roletnu - jebo je ko je izmislio. I tako, vraćamo se na onu staru dobru, iz filma "Idemo dalje": "...ali na kraju, srbin je ispao najpametniji i sve ih je nadmudrio" IHIHIHIHIIHIHIHIHIHII HIHIHIHIHIHII

P.S. Da smo zadržali malo više od badnjaka, slave, vidovdana i ostalog od naše prave vere, a primili malo manje Vizantije ko zna gde bi nam kraj bio, ovako, u svom tom ludilu, hrišćanstva, turcizma, švaba, Evrope, izgubili smo se po malo, jer točak smo imali i pre hrišćanstva, kolovrat se zvao. Po njemu je igra "kolo" dobila ime". Imali smo i pismo, i tradiciju, i živeli po kućama koje smo sami pravili, šta sve ne, dok nekima nije zasmetalo, a i dan danas im smeta i trude se da zatru tragove tradicije našeg naroda, ali kao što sam više puta rekao, nećemo o "politici"....Švaba i turčin su jeli prstima a srbin viljuškom "boc", a sad švaba i turčin viljuškom a srbin uskoro neće imati šta da "boc", ali nećemo.....

"Da li je točak doneo švaba?"

Stvarno, ali stvarno bih voleo da se u Rumskoj opštini nešto lepo dešava da mogu o tome da napišem blog post. Da me nešto pokrene, oduševi, toliko da me natera da napišem pohvalu neku, ali ne, ovi su rešili da nas iz dana u dan sve više ubiju u pojam. Dobro, priznajem, lep događaj je bio koncert Zvonka Bogdana. Trg je bio prepun, osetila se neka atmosfera koja se dugo nije osetila, kao da ste na nekom odmoru u nekakvoj banji, ali ne rehabilitacionom, već turističkom, mada jedna ne tako mala, a opet mala stvar, potpuno se zaseni naknadom za zaštitu i unapređenje životne sredine. Odeljenje za privredu i budžet (ČITAJ ODELJENJE ZA UVREDU I BUDŽE) opštine Ruma, odnosno lokalna poreska administracija, donela je dana 30.7.2012. odluku od naknadi za zaštitu i unapređenje životne sredine, a na osnovu člana Zakona o Zaštiti životne sredine.

Naime, građanin opštine, kao fizičko lice na osnovu istog Zakona, Član 78. trebalo bi da bude obavešten od strane lokalne poreske administarije, uprave i drugih organa, o načinima planiranih odnosno sprovedenih mera zaštite i unapređenja životne sredine.
Član 78. Zakona o zaštiti životne sredine glasi:
"Državni ograni, organi autonomne pokrajine, organi jedinice lokalne samouprave i ovlašćeme i druge organizacije dužni su da redovno, blagovremeno, potpuno  objektivno, obaveštavaju javnost o stanju životne sredine, odnosno o pojavama koje se prate u okviru monitoringa imisije i emisije, kao i merama upozorenja ili razvoja zagađenja koja mogu predstavljati opasnost za život i zdravlje ljudi u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima. Javnost ima pravo pristupa propisanim registrima ili evidencijama koje sadrže informacije i podatke u skladu sa ovim zakonom."

Takođe, Član 81. Stav 1. istog Zakona kaže:
"Javnost ima pravo da,u skladu sa zakonom, učestvuje u postupku donošenja odluka."
Stav 3. kaže:
"Učešće javnosti u odlučivanju o proceni uticaja projekata na životnu sredinu sprovodi se u okviru javne prezentacije i javne rasprave."
a Stav 5. kaže:
"Zainteresovana javnost se preko javnog oglasa obaveštava o postupku donošenja odluka i učestvuje u postupku dostavljanjem mišljenja, komentara i sugestija nadležnom organu i blagovremeno se obaveštava o donetoj odluci."



Ne znam samo šta plaćamo? Jel to možda naknada za to što sami održavamo javne površine ispred svojih kuća, dok u glavnim Rumskim ulicama i oko zgrada javne površine održava JP "Komunalac"? Ispred nečije kuće je nadležan da održava, a ispred nečije nije, ne razumem?

Jel možda plaćamo zaštitu od buke? Stoji u zakonu? Zaštitu od vibracije? Stoji u zakonu? Zaštitu od imisije štetnih gasova? Stoji u Zakonu...
Dođite Gospodo kod mene kući, pokazaću Vam šta radi voda u čaši na stolu od teretnog saobraćaja koji čak NI NEMA DOZVOLU ZA KRETANJE KROZ GRAD! Pa ću vas dovesti kod mene u kuću da vidite koliko se čuju kamioni celu noć, koliko smrdi cela ulica? HOĆETE MI REŠITI TAJ PROBLEM? Ja ću Vama naknadu platiti.. Ako ništa drugo nateraćete me. Hoćete doći da očistite potok i sprečite svakog jebivetra da u njega baca šta mu se hoće kad mu se digne falus?! 

Takođe plaćamo taksu za odvodnjavanje i navodnjavanje, a to što pumpe kupe razne kosti bivših kućnih ljubimaca, prozore i wc šolje policajaca, šut raznih matorih drkoša koji su sebi dali za pravo da ugrožavaju životnu sredinu pod opravdanjem "to nije ničije"... Ko će o tome da se brine? Platili smo vam naknadu, znači VI! 

"Sredstva prikupljena plaćanjem ove naknade, opština Ruma namenila je za realizaciju Programa za zaštitu i unapređenje životne sredine, koji podrazumeva projekte praćenja stanja životne sredine, programe zaštite i razvoja zaštićenih prirodnih dobara, naučnoistraživačke programe i projekte, obrazovne aktivnosti i jačanje svesti o potrebi zaštite životne sredine, informisanja i objavljivanja podataka o stanju i kvalitetu životne sredine."



Vidim da od ovih jebivetara, finih, što ljube dupeta koja po njima seru nema ništa... 


"Rad fonda je javan. Fond blagovremeno i istinito obaveštava javnost o obavljanju svoje delatnosti za koju je osnovan na način propisan statutom fonda" stoji u članu 98. Zakona o zaštiti životne sredine.

...ali džaba ja drvim lopovima poput Vas...lepo sam i rekao i govorim stalno "ne vredi pred svinju dijamante bacati", a može se upotrebiti i stara dobra, do duše malo izmenjena "Znam ja Vas, jebo Vas!"
Sve će ostati isto "SAMO" će Vaši džepovi biti puniji za par miliona....Cijena? Prava sitnica.

Bila je i emisija "Gde su? Šta rade?"  sećate se...
U ovoj epizodi emisije otkrićemo Vam gde je grupa ZANA. Sećate se grupe ZANA? Da li Vam ime nešto znači? Ne? Oni što su pevali "kuda plovi ovaj brod"? I dalje ništa? Možda "Mladiću moj", "Dodirni mi kolena, to bih baš volela i zadovolji me?" A ne, ne, to je bilo mnogo davno... Nema veze, setićete se svakako ŽIKE "ZANE". Onaj što je svirao neki sintisajzer (u stvari nije ga on ni svirao, sintisajzer je svirao sam) i ona neka pevačica visoka, ne preterano lepa, imali su tu par nekih hitova zahvaljujući televiziji (nešto poput minimaksove popularizacije Fahrete Jahić, bog da im dušu prosti), mada je to bilo jako davno... E pa grupa zana se povampirila da bi pevala na Rumskom kulturnom letu. Vrlo kulturna manifestacija sa stihovima poput "dodirni mi kolena i zadovolji me" ili "nemam virus nemam sidu zato imaj me u vidu, nemam virus nemam goste.." Smenjivale su se pesme sa Rumskog centra, a uzavrela atmosfera je kulminirala i završila se nešto pre 00 časova, verovatno pod parolom "see you later suckers"...
Ne znam koliko para su uzeli, niti me zanima, verovatno je bilo po principu kao i ranijih godina:
- "koliko vi tražite para"
-"X000 evra"
"u pa to je malo daćemo vam mi X0000 evra"

ima se - može se! Manifestacija "KULTURNO leto" pod pokroviteljstvom grada, tora, i odeljenja za društvene delatnosti, opet je dokazala totalni nedostatak interesovanja vlastodržaca za građane u smislu izbora programske šeme.. Ok ne slušam ja Zanu, ali ne sluša je niko! Da ste mene pitali ja bih vam rekao da dovedete PANTERU, e sad, PANTERA ne može (iz više razloga) ali ima domaćih bendova koje sluša velika masa ljudi, sigurno i više nego dotične muzikante (koje vadite iz zaborava dok im odela još mirišu na naftalin) a koštaju SIGURNO manje!

Ali dobro, u jednoj državi u kojoj u glavne muzičare spada jedan Mili sa svojim lelekanjem, a u glavne kritičare velikih svetskih zvezda spada neki tamo Aca sa nadimkom Irskog fudbalskog kluba... Šta reći.

Ruma kao grad (dobro, naseljeno mesto, varošica kako god hoćete) uvek je imala i kvalitet i kvantitet underground i manje underground bendova... Najbolji koncert koji se ovde ikada održao bio je posle 5. oktobra 2000. Svirao je isti taj Aca Kelt, Eyesburn, Atheist Rap,... i od onda samo neke Zane, neki strani pevači, da im ne pravim reklamu, dovodio je jednoga i moto klub... Da, da, bio je i Bora Čorba, gađali su ga petardama za novu godinu, tako da se od te buke ništa nije ni čulo, ali ok, bio je... Moje subjektivno mišljenje je da iz poštovanja prema gradu koji je izrodio toliko dobrih muzičara, bendova, pesama, nikako ne bi trebalo da se dovode ovakva sranja u grad, jer lično smatram ovakve bljuvotine pišanjem po svemu što su Rumski muzičari stvarali svih ovih godina, ali šta zna neki tamo organizator, bitno je da se njegovo ime i ime negove organizacije/službe/odeljenja stavi na plakat i da se to kasnije pokazuje kao ne znam ni ja kakav uspeh u radu.
Sa drugarima sam imao prepisku putem društvene mreže i složili smo se da je ovo bila apokalipsa, ili njen početak. Konstatovali smo da trube imamo samo još nisu počele da se oglašavaju, ali ako se ovako nastavi, biće i toga, ne sumnjam...

Evo predlažem za sledeću godinu, (pošto su ovogodišnje pare KVALITETNO potrošene) kad je bal, nek bude i maskembal. U Kulturni Centar dovesti onog imenjaka načelnika, da izlaže svoje slike (dosta više vajara i tamburaša gledamo ih svako kulturno leto), na centru bina da peva Travolta iz Borče grede, Kale gospodar vremena, a usput da im se pridruži na sceni i onaj što peva po beogradskim autobusima... TO BI BILO NAJKULTURNIJE LETO KOJE JE RUMA IKAD VIDELA!
Nikako ne zaboraviti odštampati na MATRIČNOM ŠTAMPAČU "RUMSKO KULTURNO LETO" slovo po slovo, ono tipa, svako slovo A4 papir, i to zabosti negde iza njih špenadlama za neki pano. Može i godina, ako bude papira... E da, uvrstiti i neko igranje fudbala ili košarke na sred centra, pod uslovom da bude mesta od bašti koje se šire svake godine sve više i više.. Ako ne bude mesta, nikom ništa, bar će oni koji nemaju posao imati gde da žvaću plastične kašičice po ceo dan i da agentuju, a pošto je sve više nezaposlenih, trebaće sve više stolica po baštama!

Pre neki dan, par ekološki neosvešćenih mladića, po najvećem Suncu proveli su svoje ljubimce u šetnju do Borkovca. Na povratku kući jedan od ljubimaca je pao i uginuo, da li od srčanog ili topolotnog udara, (nisam veterinar pa ne znam), u glavnom pas je uginuo. Bilo je krajnje tužno gledati kako pas umire gazdi pred očima. Slažem se, potrudio se oko svog ljubimca, baba od prekoputa donela je flašu s vodom, kojom je gazda bezuspešno pokušavao da svog ljubimca povrati u život odnosno da mu odloži neizbežno... Bilo kako bilo, pas je uginuo, ali najtužnije od svega bila je scena u kojoj gazda prti svog psa i nosi ga. Nosio ga je stotinak metara dalje, do Borkovačkog potoka, u koji ga je bacio, uz krajnji nedostatak emocija sažaljenja ili ičeg sličnog ka svom najboljem prijatelju! Ekološka smo opština nema šta. Jebe se onom kurtonu sa brega šta mu se dešava u mesnoj zajednici, bitno da za njegove ima besplatna sala za proslave i to je to. Koliko samo puta smo apelovali, čak sam ga i sam pitao da pored tog istog potoka postavi neki kontejner ili nešto slično kako ljudi sa paučinom popunjenim moždanim šuljinama ne bi radili to što rade. Čak je čovek uzeo i moj broj telefona, kao zvaće on mene. Na moje pitanje "šta radi poljočuvarska služba?" uspešno je izvrdao odgovor. A i šta može da radi? Sedi u nekoj mišjoj rupi i prima platu, moleći se da ostane na tom mestu što duže jer je posao dobila preko stranke. Od kad navodno postoji poljočuvarska služba, ja, lično, nikad nisam video ni jednog pripadnika, a sumnjam da iko jeste... Takođe KOMUNALNI INSPEKTORI. TO JE BANDA NEOPEVANA. Pokušaću da spevam koji stih o istima, mada ne znam vredi li trošiti reči. Kada seljak pali korov, odmah se pojave da upozoravaju, da prete  kaznama i ostalo. Slažem se, to ne treba da se radi, zabranjeno je zakonom. Ali onda mu obezbedi drugi vid uništavanja istog. ZOO HIGIJENA bitno da dolaze po pozivu nekog tamo Italijanskog kurtona na koga laje pas koji je bio duže u fabrici obuće i od Italijana i od postanka te iste ZOO HIGIJENE. Kao poseduju AZIL. Mesto na koje se dovlače psi lutalice, hrane šturo dve nedelje a onda im se ubrizga injekcija žive nikako nije AZIL. To je KAFILERIJA ili ŠTENARA, kako god hoćete. Pa JP KOMUNALAC. Zna da postavi kontejnere na teritoriji mesne zajednice pred kuće onima kojima treba, a tebi ako treba, ti prti otpad pa idi pred teniske terene da baciš đubre. Ili pred gerontološki centar. Ili pred gradsko groblje. Isto ono gradsko groblje po kojem se skida mesing, bronza i sav ostali materijal koji može da se proda svakom otkupljivaču sekundarnih sirovina... Prava smo ekološka opština nema šta, svest je na visokom nivou. Onoliki NOOROVI, TOROVI, EKO TIMOVI, UDRUŽENJA GRAĐANA, PREPORODI, onoliki inspektori, saobraćajci, a i dalje se uginute životinje bacaju u vodotoke. VIDIM PUNO STE DOPRINELI "PROBUĐIVANJU EKOLOŠKE SVESTI". Negde ste čitali o tome i neko Vam je rekao da to tako treba da se radi, pa ono, "vid'la žaba di se konj potkiva, pa i ona dig'la nogu".. Ne bi li dobila i ona koju (zlatnu) potkovicu. "Tamo gde priroda krije blago" u nekom selu pored Rume, neka bara trskovača, a u Rumi tri potoka, koja bi takođe mogla biti tri u čelo za tu trskovaču, ali zašto bi interesovalo nekoga da se o tome povede računa, kad na trskovači mogu da se uzmu pare od plovidbe čamaca i ostala sranja...

Izvinjavam se auditorijumu što nisam priložio sliku palog prijatelja, ali stvarno za to nemam stomak, možda povodom neke lepše teme.

O teretnom saobraćaju i saobraćajnoj signalizaciji neki drugi put, to je posebna priča...

Problem koji predstavljaju ostaci trave posle šišanja, poznaje samo onaj koji ima svoj travnjak i voli ga držati urednim. Gomile trave koja trune u budžacima po dvorištu se očas stvore u koliko nemate mogućnosti da je upotrebite za mulčiranje ili hranu domaćim životinjama. Odnošenje da gradsku deponiju je podjednako loše rešenje, jer ona tamo trune i stvara metan koji uništava ozonski omotač. Kompostiranje je pravo rešenje za vaš problem sa travom.
Ukoliko stavite 2 m³ trave na jednu hrpu i ostavite je da tako stoji, nećete dobiti mirišljav, zreo kompost. Doći će do razvoja neugodnog mirisa uzrokovanog procesom truljenja, a sama masa kasnije neće biti za upotrebu. Kako napraviti dobar kompost? Ako već imate travu naslaganu na hrpu, razbacajte ju na slojeve visoke dvadeset do trideset centimetara i pustite da se prosuše dva sunčana dana. Na kraju prvog dana okrenite slojeve na drugu stranu. Treći dan pristupite izradi kompostne hrpe. Kompost od trave pravi se tako da se na hrpu složi prethodno malo uvela trava pomešana s nešto malo zemlje, starog komposta ili lišća. 


Takva mešavina će sprečiti truležne procese. Uvenula trava je bolja od sveže jer se na takav način ubrzavaju procesi razgradnje. Kako bi se spriječili procesi neadekvatne razgradnje veće količine trave, preporučuje se i zaprašivanje trave gašenim krečom ( 1 kg / m3). Umjesto kreča može se koristiti i prah od ljusaka jajeta. Kompostnu hrpu možete načiniti na dva načina. Prvi je onaj koji sve slaže po slojevima, a to znači prvo na dno vrlo tanak sloj usitnjenih suvih grana i grančica, zatim sloj suvog lišća, pa sloj prosušene trave (10 – 25 cm), te onda sloj zemlje ( 2 cm ). Nakon prvog slaganja, na sloj zemlje opet staviti sloj suvog lišća, pa sloj trave, pa sloj zemlje. Treba završiti slojem zemlje. Vrlo je važno travu kompostirati u polusenci a ne senci. Kompostiranjem u senci proces truljenja će se lakše razvijati. Ne sme se zaboraviti na zalivanje, ali je izuzetno važno ne preterati, pogotovo ako sloj trave nije bio prethodno prosušen. Svakih nedelju dana bi bilo poželjno vilama preokrenuti hrpu mešajući kompost koji će tako ranije biti gotov. Sledećeg proleća će te imati izvrstan kompost za Vaš vrt.

Očuvanje biodiverziteta je konzervacija i obnavljanje narušenih ekosistema i prirodnih staništa, kao i očuvanje i oporavak biljnih i životinjskih vrsta. 

Genetski diverzitet podrazumeva varijabilnost živih vrsta na Zemlji i genetičku informaciju o svim vrstama biljaka, životinja, gljiva i mikroorganizama na Zemlji koje, svaka ponaosob, imaju specifičnu genetsku kombinaciju stvorenu evolucijom, a koja se ne moze ponoviti u drugim vrstama. 

Specijski diverzitet obuhvata ukupan broj organskih vrsta u svim ekosistema na Zemlji, od prapočetaka života. Prema nekim podacima, Zemlju nastanjuje izmedju 5 do 80 miliona biljnih i životinjskih vrsta, od kojih je poznato i opisano samo oko 1,5 miliona vrsta. Postoji milion malih beskičkmenjaka (uglavnom insekata) koji čine 73% sveukupnog živog sveta. Od opisanih životinjskih vrsta 4.763 su sisari, 9.946 ptice, a reptila, vodozemaca i riba je vise od 35.000. 

Ekosistemski diverzitet oznacava ukupnu raznovrsnost stanista i biocenoza, kao i ekoloskih procesa u biosferi. 

Povodom jučerašnjeg dana kućnih ljubimaca, a takođe i podizanja ekološke svesti evo šta su Meksikanci smislili. 

Ako želite ovo sami da probate, sve što vam je za taj eksperiment potrebno su:





Malo izbeljivača sipati u plastičnu flašu napunjenu vodom više od pola i promućkati.

Šta se ovde u stvari dešava?

Izbeljivač menja kristalnu strukturu vode koja stvara efekat veće prozračnosti i refleksije svetla od Sunca, pa plastična flaša postaje potpuno prirodna sijalica koja ne troši nikakav izvor energije osim samog Sunčevog svetla.

Sanacija Aralskog mora i mogućnost njegovog dovođenja u prvobitno stanje bila je tema seminarskog rada na četvrtoj godini Šumarskog fakulteta iz predmeta Upravljanje održivim razvojem slivova kod prof. Dr. Miodraga Zlatića. Tema je veoma zanimljiva pa sam ovim putem hteo da je podelim sa širim auditorijumom, naročito zbog prošlogodišnjeg angažovanja generalnog sekretara UN-a Ban Ki Muna za ovu globalnu katastrofu.

Aralsko More je nekada bilo beskrajni izvor vode. Danas posle samo 60 godina njegovu nekadašnju površinu zamenio su pesak i groblje brodova. Na zaslanjenoj površini, nekadašnjem morskom dnu, sada leži pesak, a nekada je to bilo ogromno ribarsko bogatstvo.
Ovo veliko more bilo je oaza kontinentalnih proporcija, koje su uticale na temperature, opšte klimatske i pedološke uslove ne samo priobalja već I celog regiona. Aralsko more je svojevremeno pružalo siguran posao hiljadama ribara. Istočno od Arala leži bespuće Azije dok se na jugu prostiru veliki vrhovi Himalaja.
Od kad je civilizacije Aralsko more, sa svojom nekadašnjom površinom od 66 hiljada kvadratnih kilometara, činilo je glavni oponent pustinjama centralne Azije i doprinosilo klimatskim uslovima ne samo u regionu već i mnogo šire.


 Mnogi svetski naučnici i ekolozi smatraju da je isušivanje Aralskog mora bila najveća ekološka katastrofa svih vremena. Katastrofa koju bi samo moglo da zaseni otapanje večitog leda na planeti. Kanali koje su gradili Sovjetski inženjeri uz pomoć lokalnih farmera, kako bi povećali agrikulturnu produkciju u republikama centralne Azije praktično su isušili Aralsko more i uništili sav život vezan za njega kako na posredan tako i na neposredan način. Između 1960. i 1980. godine industrija pamuka cvetala je koristeći vodu iz reka koje su punile Aralsko more, Amu Darje i Sir Darje.
Glavni izvor vode reke Sir Darje su himalajski glečeri u Kirgistanu i Tadžikistanu. Od ovog masiva reka Sir Darja teče ka severu protokom između 70 i 80 kubnih kilometara po godini koji završavaju u basenu Arala. Kirgistan je izgradio brane i  rezervoare sa ogromnim potencijalom skretanja vode s obzirom da je veći deo toka Sir Darje u Kirgistanu. Reka Amu Darja teče takođe na sever, a glavni izvor vode ove reke prostire se Avganistanom i broji između 30 i 40 kubnih kilometara godišnje. Ove dve države bi mogle nevesti više vode svojim rekama ako bi znale da će voda iz njih zaista završiti u Aralskom moru.


Države koje razgraničavaju Aralsko more, Uzbekistan na jugu i Kazahstan na severu, imaju veoma velike poljoprivredne površine koje se navodnjavaju. U celom basenu Aralskog mora danas postoji zapanjujuće velik broj navodnjavanih polja, uglavnom pamuka, i on iznosi 87 hiljada i 600 kvadratnih kilometara! Ova polja danas koriste doslovno svu vodu koja je nekada dospevala u Aralsko more. Kompletna privredna ekonomija svih zemalja Arala zavisi od vode Sir Darje i Amu Darje.
Davne 1950. godine količina vode koja je dospevala u Aralsko more iznosila je 50 kubnih kilometara svake godine, ali se ta cifra tokom godina smanjivala do sadašnjih 3 kubna kilometra, što čini svega dvadeseti deo vode koji je potreban ovom moru. Za samo pedeset godina evaporacijom je bespovratno izgubljeno blizu 1000 kubnih kilometara vode. More se smanjilo površinski od nekadašnjih 66 hiljada kvadratnih kilometara na jedva 10 hiljada kvadratnih kilometara koliko broji danas. Klimat Aralskog basena koji čini 1.3 miliona kvadratnih kilometara uništen je isušivanjem mora. Obale i nekadašnje morsko dno preplavili su i isušili so i pesak. Na krucijalnom mestu u bespuću Azijskog kontinenta, smrt Aralskog mora uticala je gotovo trenutno na vremenske promene, stvarajući kontinentalne ekstreme, jer je uticaj evaporacije mora u stvaranju humidnosti znatno opao usled isušivanja. Inženjeri koji su projektovali kanale za navodnjavanje polja ili, bolje rečeno, smrt Aralskog mora, nisu time samo sprečili dovod 50 kubnih kilometara vode u Aral već su u istoj meri uništili evaporaciju vode u vazduh što je za posledicu imalo smanjivanje broja kontinentalnih oblaka i promenu klime uopšte.


Dodatni problem za Aralsko more nastao je 1991. godine nezavisnošću Sovjetskih država Turkmenistana, Tadžikstana, Kirgistana, Uzbekistana i Kazahstana. Ponosne drevne zemlje i njihove nacije procvetale su sa autonomijom. Ali problem se produbljuje jer Aralsko more sada broji šest država, uključujući i Rusiju, tamo gde je nekada bila jedna te je saradnja dosta komplikovanija. Postojali su čak i predlozi da Aralsko more postane država za sebe kako bi bilo lakše posredovati u dogovorima između država te pokrenuti investicije. U svakom slučaju uzvodne države bi se morale obavezati da obezbede veće količine vode za samo more ako bi se garantovalo da će sva voda završavati u Aralskom moru.

  Još jedan način da se spase Aralsko more je taj da se uvedu efikasniji sistemi za navodnjavanje. Kanal Kara Kum, na primer, centar je kanala za preusmeravanje vode koje je gradio sovjetski savez, a nedostaje mu 1300 kilometara betonskih pregrada. Preko 60 kanala izgrađeno je za dovođenje vode u Amu Darju i Sir Darju, ali na većini njih nedostaju betonske pregrade. Poboljšanje sistema kanala i iznad svega povećanje efikasnosti sistema navodnjavanja verovatno bi Aralskom moru moglo obezbediti i do 20 kubnih kilometara vode godišnje. To naravno nije ni približno dovoljno ali je daleko više od sadašnje situacije.
Sadašnji trud da se Aralsko more dovede u prvobitno stanje je naočit, ali rezultati su slabi. Severni deo mora koji se odvojio od nekadašnjeg mora se vremenom stabilizovao i ribarstvo je ponovo počelo, ali lovi se jedva dvadeseti deo onoga što je nekada bilo osnovna grana privrede u ovom regionu. Na žalost severni deo Aralskog mora ili “Mali Aral”, kako ga još zovu, je neuporedivo manji u odnosu na nekadašnje more. Takođe leži na višem terenu severnije od morskog dna starog Arala, pa ribari iz regiona prave branu, kako sadašnje severno Aralsko more ne bi izašlo iz svog basena. Ukoliko više vode ne bi bilo obezbeđeno kroz pritoke Aralskog mora, vreme za koje bi ova konzervacija dovela more u prvobitno stanje ravno je hiljadama godina, a u najgorem slučaju, bez dodatne vode to se ne bi dogodilo nikada. Konzervacija je samo deo rešenja problema.
Najbolji način spašavanja Aralskog mora bio je u planu već neko vreme. Kada su Sovjeti izgradili Kara Kum sistem kanala kako bi nadoknadili gubitke Aralskog mora, nameravali su da prokopaju još dva kanala kojima bi dovodili vodu iz glavnih reka direktno u Aral. Jedan kanal bi dovodio vodu jugozapadno iz Volge koja protiče severno od Aralskog mora, dok bi drugi, duži kanal dovodio vodu južno do jugozapadno iz nešto severijeg Oba i Irtiša.Ove reke su daleko veće od Amu Darje i Sir darje koje se ulivaju u Aralsko more.

Još veći razlog za izgradnju ova dva kanala leži na faktorima koji se tiču Oba i Irtiša koji teku u Arktički okean. Mnogi klimatolozi i hidrolozi zabrinuti su zbog količine sveže vode koja se uliva u Arktički okean. Njihova istraživanja pokazuju da velike količine sveže vode utiču na golfsku struju, remeteći time njen smer kretanja ka obalama zapadne Evrope od Španije do Murmanska. Usled prestanka delovanja golfske struje vremenski uslovi u Evropi bi se pogoršali do granica ledenog doba. Otapanje glečera poslednjih godina je veoma doprinelo akomulaciji sveže vode u Arktičkom okeanu. Odvođenjem 40 kubnih kilometara sveže vode iz Arktičkih pritoka Oba i Irtiša značajno bi doprinelo smanjenju količine sveže vode u Arktiku što bi pomoglo očuvanju golfske struje, a pogotovo sprečavanju sigurnog ledenog doba.
Gradnja dva kanala bi spasila Aralsko more, predupredila bi poplave u priobalju Kaspijskog mora, i sprečila bi smrzavanje Evrope. To čak i nije sve. Gradnjom kanala Aralsko more bi postalo najveći ribni potencijal centralne Azije, a pametnijim navodnajvanjem ovaj umrtvljeni region postao bi svetska baština. Od momenta kada bi ovi kanali bili izgrađeni Aralsko more bi se napunilo za dvadeset godina. Cena od 30 milijardi dolara mogla bi se obezbediti kod Svetske banke ili preko priloga u bilo kojoj od država velike populacije. Ovaj novac čak bi mogao da se obezbedi i preko privatnih interesa. Podrška planu sanacije Aralskog mora od strane svetskog pokreta za zaštitu životne sredine značio bi izgradnju više kanala, podizanju svesti ljudi u celom Svetu vezano za ovaj problem, širenje informacija i dobijanje neophodne globalne političke I finansijske podrške. Ako Ruski premijer Putin i ostali učine da ovo bude njihovo zaveštanje, Kaspijska obala biće spašena, večiti led se neće topiti, a brodovi će ponovo ploviti velikim prostranstvom saniranog Aralskog mora. 

Aralsko more od 2000. do 2011. VIDEO