R00maH-Indians

Iscimala me danas zvonjava telefona... Za divno čudo, nisu bili bankari kojima se svakodnevno nadam i javljam. Vijaju za 500 dinara koji nisu uplaćeni... Ne vidim svrhu pozivanja ljudi za tako mali iznos, džabe rade neki ljudi, to jest dobijaju velike pare za maglu.. Da sam samo zapisivao imena i brojeve telefona koje su svi ostavljali do sada, pa da nakon izmirenog računa da ih sve pozovem, verujem da bi mi račun bio veći od tih 500 dinara. To vam je ono, tipa "Halo, Ivana ovde xxx banka, zapišite broj pa mi se javite 011...." To se ponovi mnogo puta, samo su akteri između navodnika, matična im banka, i broj filijale različiti. Javljale su mi se razne cice, i razni đilkoši, vijajući me za sitne pare. Jednom prilikom su mi čak i puštali muziku da slušam. Jest da je bila neka klasika u obliku midi formata, ali ono, što bi jedan od najnezaslužnijih rokentol autora bivše Jugoslavije rekao "...i muziku kad mi propusti kroz žicu, ja dočekam je s' osmehom na licu..."
Ovaj put banka nije bila u pitanju.
Razgovor je otprilike tekao ovako:
Ja:"Halo?"
Telefon: "Halo, dobar dan, majstor ovde."
Ja: "Kakav majstor?"
Telefon: "Majstor za roletne."
Ja: "A ne treba majstore, popravio sam ja to."
Telefon: "........Dobro, doviđenja."
Ja: "Doviđenja."

Došao majstor iz prethodnog posta sa mora..  Pocrneo čovek verovatno, potrošio tamo para, pa sad da nadoknadi. Što bi rekao Sava kikindski "E ne'š kolega."
Da se malo ipak nadovežem na prethodni post i naš narod, koji za ovakve slučajeve ima jednu jako lepu, mada tragičnu poslovicu koja glasi: "Kasno Marko na Kosovo stiže."