среда, 26. септембар 2012.
Never give up it's such a wonderful life
Život je težak. To je ono što ti je dato. Ovaj nimalo mali poklon delo je borbe, težnje, i želje za ostvarenjem snova milijardama ljudi širom naše planete. A šta je bilo pre?
Svet je jedno zlo mesto, jedna bašta puna straha i ljudske patnje. U tom vrtu tamnog izobilja malo je mesta za lepe trenutke satkane od sreće i uvijene u šareni papir. Ljudi u svoj svojoj obesti, bez obraza i morala gaze te i povređuju. Sputavaju te u svakom smislu i koliko god kao svesna jedinka, individua u svom svom intelektu težiš ostvarenju svojih snova uvek će biti prepreka i stvari koje će te u tome sprečavati. Naoružan strpljenjem poput noža koji škripi ti među zubima, hladi ti jezik i mrzne usne, vremenom shvataš da si baš ti taj junak na čijim leđima je teret spajanja imaginarnog sveta sa realnim. Ovo naizgled divno mesto na kome provodimo mali deo njegovog života, može zaista takvim i postati samo ako ga samim takvim napraviš. Padaćeš, da, guraće te, gaziti i vući dole, ali svoj san o boljem svetu ostvarićeš jedino ako svaki put ustaneš najbrže što možeš, otreseš prašinu sa svojih rukava, pantalona i nastaviš dalje ka cilju. Biće raznih prepreka. Velikih kao kuća, zlih, nepravednih...Ti si taj koji će duboko udahnuti pred ponorom do čijeg kraja ni glas ne dopire, zasukati do skora prašnjave rukave i krenuti da ga puniš. i punićeš ga. Punićeš ga kamenjem, punićeš ga hlebom i krvlju i suzama i smehom. Punićeš ga lepim i rđavim stvarima, blatom, gvožđem. Na kraju i tim rukavima, svim i svačim, dokle god pred tobom ne zasija put poput uglačanog leda u zimski suton. Preko tog leda korak ka boljem svetu će ti biti čvršći i stabilniji nego ikada u životu jer ćeš znati da je sve ono pod tobom plod tvojih snova i onoga čemu si težio i šta si stvarao godinama. Kao komad gline koji dobija svoj oblik u rukama veštog vajara, svet oko tebe iz dana u dan postajaće sve bolji i dobijaće svoju formu sve dok ne dostigne zenit perfekcije.Znaćeš da si taj bolji svet ti stvorio i da je takav zahvaljujući tebi, a veruj, lep je osećaj biti toga svestan. Ljudi kažu da sanjamo ono čemu težimo i što bi želeli da nam se zaista desi. Nije uvek tako. O snu se ne govori kao o jednom. O snu se ne govori ni kao o nijednom. O snu se ne govori uopšte. San je kontinualan,beskrajan, pun nestvarnih boja slika i pesama neodsviranih. On je kvintesencija svih naših želja, mogućnosti, shvatanja, osećanja požrtvovanosti... Zato samo onaj ko pored glave bude imao četkicu da naslika usnuli pejzaž, olovku da napiše usnuli stih ili pesmu, i hrabrost da ne prestane da ide ka cilju dok do njega ne stigne moći će za sebe da kaže:"Ja sam taj ratnik, taj junak,a pre svega čovek koji je usnuo san o boljem svetu i ne samo to. Ja sam taj san i ostvario".
Svet je jedno zlo mesto, jedna bašta puna straha i ljudske patnje. U tom vrtu tamnog izobilja malo je mesta za lepe trenutke satkane od sreće i uvijene u šareni papir. Ljudi u svoj svojoj obesti, bez obraza i morala gaze te i povređuju. Sputavaju te u svakom smislu i koliko god kao svesna jedinka, individua u svom svom intelektu težiš ostvarenju svojih snova uvek će biti prepreka i stvari koje će te u tome sprečavati. Naoružan strpljenjem poput noža koji škripi ti među zubima, hladi ti jezik i mrzne usne, vremenom shvataš da si baš ti taj junak na čijim leđima je teret spajanja imaginarnog sveta sa realnim. Ovo naizgled divno mesto na kome provodimo mali deo njegovog života, može zaista takvim i postati samo ako ga samim takvim napraviš. Padaćeš, da, guraće te, gaziti i vući dole, ali svoj san o boljem svetu ostvarićeš jedino ako svaki put ustaneš najbrže što možeš, otreseš prašinu sa svojih rukava, pantalona i nastaviš dalje ka cilju. Biće raznih prepreka. Velikih kao kuća, zlih, nepravednih...Ti si taj koji će duboko udahnuti pred ponorom do čijeg kraja ni glas ne dopire, zasukati do skora prašnjave rukave i krenuti da ga puniš. i punićeš ga. Punićeš ga kamenjem, punićeš ga hlebom i krvlju i suzama i smehom. Punićeš ga lepim i rđavim stvarima, blatom, gvožđem. Na kraju i tim rukavima, svim i svačim, dokle god pred tobom ne zasija put poput uglačanog leda u zimski suton. Preko tog leda korak ka boljem svetu će ti biti čvršći i stabilniji nego ikada u životu jer ćeš znati da je sve ono pod tobom plod tvojih snova i onoga čemu si težio i šta si stvarao godinama. Kao komad gline koji dobija svoj oblik u rukama veštog vajara, svet oko tebe iz dana u dan postajaće sve bolji i dobijaće svoju formu sve dok ne dostigne zenit perfekcije.Znaćeš da si taj bolji svet ti stvorio i da je takav zahvaljujući tebi, a veruj, lep je osećaj biti toga svestan. Ljudi kažu da sanjamo ono čemu težimo i što bi želeli da nam se zaista desi. Nije uvek tako. O snu se ne govori kao o jednom. O snu se ne govori ni kao o nijednom. O snu se ne govori uopšte. San je kontinualan,beskrajan, pun nestvarnih boja slika i pesama neodsviranih. On je kvintesencija svih naših želja, mogućnosti, shvatanja, osećanja požrtvovanosti... Zato samo onaj ko pored glave bude imao četkicu da naslika usnuli pejzaž, olovku da napiše usnuli stih ili pesmu, i hrabrost da ne prestane da ide ka cilju dok do njega ne stigne moći će za sebe da kaže:"Ja sam taj ratnik, taj junak,a pre svega čovek koji je usnuo san o boljem svetu i ne samo to. Ja sam taj san i ostvario".
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
1 коментара:
Osim toga niko i nije rekao da ce biti lako kad su nas poslali ovamo, zar ne...?
Постави коментар