четвртак, 28. јун 2012.
SAMOUBILAČKI SUSRETI RUMA 2012
Evo, kao što videsmo, politička situacija u našoj državi okrenula se, neko će reći simbolično, na današnji dan. Zbog toga, statusi, komentari i ostala blebetanja rumskih demokrata po socijalnim mrežama postala su nepodnošljiva. Od napušavanja Ivane Žigon, preko Tome, a sada i Dačića, do jučerašnjeg stranačkog partnera njihovog zgodnog predsednika.
Ovom prilikom želim rumskim žutima (pri tom ne mislim na kineze) da predložim svoj projekat, koji bi se finansirao iz opštinskog budžeta, jer para će biti sve manje u istom, zbog trenutne političke situacije na državnom nivou, pa dok ima ovo malo što nisu pokrali da iskoriste na pametan način. Naime, pošto su toliko očajni zbog trenutne političke situacije u zemlji, moj predlog je da se organizuje kolektivno samoubistvo na gradskom trgu. Oružje i municija kupila bi se iz opštinskog budžeta ili bi se napisao projekat kojim bi se apliciralo kod nekoga iz EU, jer oni daju pare za sve. Iste one pare koje trpaju po svojim džepovima. Sve to bilo bi propraćeno manifestacijom Turističke organizacije opštine Ruma, nekog ništa manje inovativnog naziva od ostalih njihovih manifestacija, recimo - "SUICIDFEST RUMA 2012" ili "SAMOUBILAČKI SUSRETI 2012". Kontejneri za posmrtne ostatke nesrećnika obezbedili bi se preko Ekološkog tima opštine Ruma, a bili bi postavljeni na uglovima gradskog trga, kao i pored sata, u centralnom delu trga. Za sve one koji imaju averziju prema oružju, a pri tom i visok nivo ekološke svesti, radi očuvanja životne sredine, ekološki tim delio bi BESPLATNO motke, konopce i rukavice za ekološko međusobno likvidiranje. Oni najuporniji mogli bi da se zagnjure u fontanu i tako izdahnu. (VAŽNA NAPOMENA: Fontana mora da radi!)
Napravio bi se i javni poziv za sve volontere i ljude dobre volje koji bi bili u mogućnosti i izrazili želju da motkama, uvaljanim u stajski organski kompost, sami umlate bagru, bez daljeg krivičnog gonjenja. "Bogat" kulturno-umetnički program poput "Rumskog urbanog leta" upotpunio bi događaj.
Tamburaški orkestar "Branko Radičević" predstavio bi se publici, po ko zna koji put, svojim, uvek raznovrsnim i krajnje zanimljivim repertoarom, kulturno-umetnička društva u narodnim nošnjama pokazala bi svoje ogromno umeće u igranju, možda da se organizuju i neke frižiderke za neki aerobik poput zumbe, a za mlade volontere bio bi obezbeđen sok i kotlić.
Suvenirnica bi takođe morala da radi tog dana, a prodavala bi priveske recimo oružja, majice sa naptisima poput "ubijte se za dobro svih", ili "eh, da mogu poslati joj pištolj..." kao i magnete za frižider sa motivom okrvavljenih truba sa kojih vise vešala ili tako nešto. Nadam se da će nadležni uvažiti moju ideju i sprovesti je u delo za dobrobit cele naše zajednice, samo da znate autorska prava su zadržana. ;)
четвртак, 14. јун 2012.
ХАРД БАСС
Ne znam koliko ljudi je upoznato fenomenom zvanim hard bass, ali pokušaću da ga približim širem broju ljudi da se ne zaboravi. I ne ponovi.
Naime, Fenomen pod imenom HARD BASS trajao je jako kratrko te ga se s' toga ne seća veliki broj ljudi, a i oni koji ga se sećaju verovatno bi želeli da ga zaborave, jer po mom mišljenju i nije trebalo nikada da se desi. Kako se pojavio tako je i nestao, poput lošeg pevača ZAM produkcije. (Za sve one koji ne znaju, ZAM produkcija je sadašnji GRAND)
Kod ovog fenomena cilj je da nema cilja.
Nisam siguran da li je to neka vrsta plesa ili slično, u glavnom sastoji se od toga da velika grupa primata, iz njima nepoznatog razloga (da ne pominjem koliko nepoznatog ostalim ljudima) skupi pesnicu s izuzetkom palca i malog prsta (neki ga zovu i malić) u oblik nalik na gestikulaciju sličnu onoj koju pokazujemo kada želimo nekome da stavimo do znanja da ćemo ga pozvati telefonom. Ili da on nas pozove telefonom. E onda ta grupa ljudi iz reda primata mlatara rukama oko glave kao da ne žele da se jave na taj isti telefon. (ono kad vas zove neko ko je neverovatno dosadan, a vi ne možete da mu kažete da žurite jer jednostavno ne možete da dođete do reči, pa sklanjate slušalicu od glave i prevrćete očima).
Takođe mlataranje rukom može da bude i u vidu pokreta mućkanja auto laka ili Bad Spenser udarca pesnicom po vrh glave, kao i kod hrabrijih muškaraca lupanje pesnicom o sto, ako žena skuva loš ručak, mada je ovo poslednje samo mit.
Pokreti donjih ekstremiteta primata ličili su na one koje smo radili kao deca, kada popijemo sok iz tetrapaka, a onda naduvamo taj isti tetrapak, i stanemo na njega ali da što jače pukne. Pa kad promašiš tetrapak onda staneš još jače na njega...
Sve ovo nije bilo kompletno bez JAKO retardirane muzike tipa "te-jedno-te-isto-tuc-tuc-tuc-tuc" kakvu ste samo mogli čuti devedesetih iz automobila marke JUGO 45, naravno sa zatamnjenim staklima, bez auspuha, da se čuje što dalje, a ozvučenje iz kola bilo je u rangu cene mercedesa.
Naravno sva ta muzika bila je propraćena, kao šlag na tortu, nekim Ruskim glasom (ne manje retardiranim) od same muzike čineći ispiranje moždane šupljine učesnika ovog fenomena kompletnim.
Moja generacija je u vreme puberteta znala mnogo bolje da se zabavlja!
U svakom slučaju - Ne ponovilo se!
среда, 13. јун 2012.
И ја ВОЛ_он_ТИ_рам - шипак!
Поучен лошим искуством приликом обављања посла за људе на положају, које овом приликом нећу рекламирати, описаћу вам посао када се ради са НВО сектором уплетеним дубоко у канџе ВО.
Мој посао била је израда. Овом приликом приказаћу вам ток пословне сарадње на примеру израде превозног средства јер се у суштини не разликује пуно.
Дакле уласком у једну, што би детектив Кол, прерушен у возача хладњаче рекао, домаћу хуманитарну невладину организацију, почео је посао волонтеризма, за све којима је место "општинског ћате" од тога зависило, али не и за мене.. Да не дужим пуно, прелазим одмах на дијалог, а ви процените како је бити волонтер у данашње време у нашем окружењу . Хуманитарну НВО назваћу симболично "ВО" јер није Н, а себе ћу, такође симболично, назвати "БРС" (бесплатна радна снага). Појавиће се ту и тамо још која домаћа и страна животињица, али сконтаћете причу. Дакле уговарање тече некако овако:
ВО: Треба нам бицикл! Можеш ли да нам направиш превозно средство, али џабе?
БРС: Могу.
ВО: E, одлично! Јел би могло превозно средство да буде готово сутра?
БРС: Па, зависи какво је, али може бити готово ускоро.
ВО: Ма, не треба нама нешто компликовано, ми би у ствари бицикл. Оно, основно да се превеземо од тачке А до тачке Б.
БРС: Нема проблема, али мораћете макар да купите пумпу, да надувате гуме с' времена на време.
ВО: Нема проблема, купићемо.
БРС: Онда ћу кренути да правим.
ВО: Па то још није готово?
БРС: Не, али биће ускоро, јавићу вам.
ВО: Ало, јел готово?
БРС: Довршавам га.
ВО: Јеси довршио?
БРС: Данас ћу довршити па вам јављам.
ВО: мууууууууууу (без одговора)
БРС: Само да вам јавим да вам је превозно средство готово и паркирано је испред ваше куће, ако вам нешто смета на њему или нешто не ради како треба јавите ми се да то средим.
ВО: муууууууууу (без одговора)
(у међувремену)
ВО (крави, петлу, кокошки и пилићима): не свиђа ми се нешто овај бицикл, БРС нам је бас-вуфер уместо звонцета, а и много је зелен, ми смо хтели мало жући.
ВО: Хало, да ли је то БРС? Да ли би могао да дођеш да се договоримо око превозног средства?
БРС: Могу.
ВО: Види, превозно средство је функционално, али ми би да ти нама направиш ауто.
БРС: Ок.
ВО: Ставићеш му и тамна стакла.
БРС: Ок.
ВО: А и спинере на фелне или по могућству алуминијумске фелне, керамичке дискове на кочнице такође.
БРС: Ок.
ВО: И ставићеш нам и спојлере и фарове у боји.
БРС: Ок.
ВО: И још нешто. Немој тај бас-вуфер, стави нам звонце од бицикла.
БРС: Звонце од бицикла?
ВО: Да. Звонце од бицикла.
БРС: Али звонце не иде у тако набуџен ауто.
ВО: А па нема везе, онда може и бас-вуфер.
БРС: Ок.
ВО: Е и сипај нам гориво у њега и возићеш нас где год нама да се иде.
БРС: Е сад видите, све то да се направи кошта. Кошта и бицикл, а кошта и ауто. Кошта и само звонце са бицикла, а кошта и бас-вуфер. Ја све то могу да вам направим, али макар ви дајте паре да сипам гориво у ауто, нема проблема возићу вас ја где год да идете. Ако нећете тако, ја ћу вам дати кључеве, па ви паркирајте ауто у гаражу и нађите некога ко ће да сипа гориво у њега и да вас вози.
ВО: А колико треба пара да ти дамо да сипаш у њега?
БРС: Па 500 динара сваког месеца.
ВО: Јао па то је пуно пара, не можемо ми да ти дајемо паре из свог џепа, а и знаш, ми немамо новчаник. Него дај ти нама кључеве а ми ћемо га паркирати у гаражу.
БРС: Ок, даћу вам кључеве.
након неколико дана јавља се КОКА: Еј БРС ћао, ВО ми рекао да ми даш кључеве, ја ћу да сипам уље и гориво у ауто и да га возим по потреби.
БРС: Ок, ево су кључеви.
после неколико дана (након што је ставила кључ у браву и сконтала да не уме да вози, можда чак ни да упали ауто) опет се јавља КОКА: Ћао БРС, ниси ти мене добро разумео, ја сам само задужена за набавку уља за ауто, а ти ћеш да сипаш у њега гориво и да нас возиш по потреби где год да треба, а кључеве је тражио ВО.
БРС: А не кокице, добро смо се разумели. Поручи волу да ако хоће да га ја возим да може да бира, да ми да месечно или 600 динара, да му оперем шајбну, или 1000 да га возикам где год хоће или 1500 да му још и заносим приде, мада знам да би он вероватно волео да му све то одрадим џабе и још да му заносим муда у кривини.
КОКА: ту-ту ту-ту ту-ту ту-ту.........
након неког времена необраћања, ВО се обраћа ЈРС (ЈЕФТИНОЈ РАДНОЈ СНАГИ):
ВО: Е ЈРС, јел би могао да нам сипаш гориво у кола и да нас возикаш где год да хоћемо, БРС нам их је направио али немамо пара да му платимо да нас воза и да сипамо гориво у кола..
ЈРС: Али ја не знам да возим кола ја знам да пливам.
ВО: мууууууу
БРС (сам за себе): БРСКЕ!!!! ОЈСА!!!!!
Бићу још и толико слободан да нагласим видно робовласничко и кабадахијско, да не кажем феудално понашање вола, а и необраћање с поштовањем односно персирањем ником из свог окружења, него чак видним ниподаштавањем, омаловажавањем и спутавањем далеко стручнијих људи из области у које гура своје папке.
Пријавите се на:
Коментари (Atom)
