петак, 25. мај 2012.

postheadericon Kako kompostirati travu?

01:32 | Објавио GuruGagi | | Измени пост

Problem koji predstavljaju ostaci trave posle šišanja, poznaje samo onaj koji ima svoj travnjak i voli ga držati urednim. Gomile trave koja trune u budžacima po dvorištu se očas stvore u koliko nemate mogućnosti da je upotrebite za mulčiranje ili hranu domaćim životinjama. Odnošenje da gradsku deponiju je podjednako loše rešenje, jer ona tamo trune i stvara metan koji uništava ozonski omotač. Kompostiranje je pravo rešenje za vaš problem sa travom.
Ukoliko stavite 2 m³ trave na jednu hrpu i ostavite je da tako stoji, nećete dobiti mirišljav, zreo kompost. Doći će do razvoja neugodnog mirisa uzrokovanog procesom truljenja, a sama masa kasnije neće biti za upotrebu. Kako napraviti dobar kompost? Ako već imate travu naslaganu na hrpu, razbacajte ju na slojeve visoke dvadeset do trideset centimetara i pustite da se prosuše dva sunčana dana. Na kraju prvog dana okrenite slojeve na drugu stranu. Treći dan pristupite izradi kompostne hrpe. Kompost od trave pravi se tako da se na hrpu složi prethodno malo uvela trava pomešana s nešto malo zemlje, starog komposta ili lišća. 


Takva mešavina će sprečiti truležne procese. Uvenula trava je bolja od sveže jer se na takav način ubrzavaju procesi razgradnje. Kako bi se spriječili procesi neadekvatne razgradnje veće količine trave, preporučuje se i zaprašivanje trave gašenim krečom ( 1 kg / m3). Umjesto kreča može se koristiti i prah od ljusaka jajeta. Kompostnu hrpu možete načiniti na dva načina. Prvi je onaj koji sve slaže po slojevima, a to znači prvo na dno vrlo tanak sloj usitnjenih suvih grana i grančica, zatim sloj suvog lišća, pa sloj prosušene trave (10 – 25 cm), te onda sloj zemlje ( 2 cm ). Nakon prvog slaganja, na sloj zemlje opet staviti sloj suvog lišća, pa sloj trave, pa sloj zemlje. Treba završiti slojem zemlje. Vrlo je važno travu kompostirati u polusenci a ne senci. Kompostiranjem u senci proces truljenja će se lakše razvijati. Ne sme se zaboraviti na zalivanje, ali je izuzetno važno ne preterati, pogotovo ako sloj trave nije bio prethodno prosušen. Svakih nedelju dana bi bilo poželjno vilama preokrenuti hrpu mešajući kompost koji će tako ranije biti gotov. Sledećeg proleća će te imati izvrstan kompost za Vaš vrt.

0 коментара
уторак, 22. мај 2012.

postheadericon Erozija - snaga prirode

14:40 | Објавио GuruGagi | | Измени пост

Erozija podrazumeva razaranje postojećih strukturnih veza zemljišta ili stenske mase usled dejstva spoljašnjih sila i predstavlja promene na površinskom sloju zemljišnog reljefa koje nastaju kao posledica delovanja kiše, snega, mraza, temperaturnih oscilacija, vetra, tekućih voda ili usled natropogenih faktora.
Najrasprostranjeniji vid erozije je mehanička erozija, pri kojoj sila deluje na stensku masu svojom kinetičkom energijom, dok se hemijska erozija odnosi na dejstvo vode na rastvorljive stenske mase (u glavnom karbonatne stene).
Erozija pod dejstvom jednog agensa po pravilu izaziva aktiviranje drugog agensa i nove pojave erozionih procesa.
Evo jednog primera na kome se lepo vidi sva eroziona snaga prirode...
0 коментара

postheadericon 22. maj - DAN BIODIVERZITETA

04:47 | Објавио GuruGagi | | Измени пост



Danas je širom planete, a takođe i u Srbiji obeležen dan biodiverziteta. Nije loše malo se osvrnuti na to, i približiti sam termin širem auditorijumu. 



Biološka raznolikost, odnosno biodoverzitet, podrazumeva raznolikost živih organizama koji nastanjuju kopno i vodu, kao i raznolikost unutar različitih vrsta, izmedju vrsta i ekosistema. Biodiverzitet nije samo sveukupna raznolikost oblika i pojava biljnog i životinjskog sveta, već i raznolikost funkcija živih organizama.

Radi opstanka naše planete i harmoničnog života čoveka i prirode, svet bi trebao da se usmeri na dva glavna cilja: 


Očuvanje biodiverziteta; Održivo korišćenje biodiverziteta. 

Očuvanje biodiverziteta je konzervacija i obnavljanje narušenih ekosistema i prirodnih staništa, kao i očuvanje i oporavak biljnih i životinjskih vrsta. 


Održivo korišćenje (Sustainable use) je takvo korišćenje komponenata biološke raznovrsnosti koje ne prouzrokuje narušavanje biodiverziteta, već predstavlja racionalno korišćenje prirodnih dobara i održavanje onog stepena potencijala biodiverziteta koji odgovara potrebama i težnjama sadašnjih i budućih generacija.

Genetski diverzitet podrazumeva varijabilnost živih vrsta na Zemlji i genetičku informaciju o svim vrstama biljaka, životinja, gljiva i mikroorganizama na Zemlji koje, svaka ponaosob, imaju specifičnu genetsku kombinaciju stvorenu evolucijom, a koja se ne moze ponoviti u drugim vrstama. 

Specijski diverzitet obuhvata ukupan broj organskih vrsta u svim ekosistema na Zemlji, od prapočetaka života. Prema nekim podacima, Zemlju nastanjuje izmedju 5 do 80 miliona biljnih i životinjskih vrsta, od kojih je poznato i opisano samo oko 1,5 miliona vrsta. Postoji milion malih beskičkmenjaka (uglavnom insekata) koji čine 73% sveukupnog živog sveta. Od opisanih životinjskih vrsta 4.763 su sisari, 9.946 ptice, a reptila, vodozemaca i riba je vise od 35.000. 

Ekosistemski diverzitet oznacava ukupnu raznovrsnost stanista i biocenoza, kao i ekoloskih procesa u biosferi. 
0 коментара
понедељак, 21. мај 2012.

postheadericon Bežični internet za pseći "drek"

06:36 | Објавио GuruGagi | | Измени пост
Povodom jučerašnjeg dana kućnih ljubimaca, a takođe i podizanja ekološke svesti evo šta su Meksikanci smislili. 

Meksički internet portal "Terra" došao je na sjajnu ideju motivisanja vlasnika pasa da čiste za svojim ljubimcima. Pilot projekat pod nazivom "POO-WIFI" ugledao je svetlost dana u 10 parkova širom Meksiko Sitija, a funkcioniše na sledeći način:

Vlasnici pasa nakon što pokupe izmet svojih kućnih ljubimaca, odlažu ga u specijalno opremljenu kantu koja nakon toga meri težinu izmeta i na osnovu toga otključava bežičnu internet mrežu na određen broj minuta. 
U precizno definisanoj tabeli naznačeno je kolika gramaža daje koji vremenski interval bežičnog interneta.  


Specijalno dizajnirane antene za wi-fi mrežu dodatno motivišu vlasnike kućnih ljubimaca i dokazuju da je sve u znaku kućnih ljubimaca, to jest pasa... 



>>>VIDEO POGLEDAJTE OVDE<<<

0 коментара
Локација: Plaza de La Constitución G, Centro, Cuauhtémoc, 06000 Мексико, Дистрито Федерал, Мексико
петак, 18. мај 2012.

postheadericon Plastična flaša umesto sijalice

04:58 | Објавио GuruGagi | | Измени пост

Sitio Malogaya perdgrađe Manile na Filipinima koristi Sunčevu energiju na veoma zanimljiv način. Naime, ovaj siromašni deo grada pored autoputa osvetljava svoje skromne domove uz pomoć običnih plastičnih flaša, malo vode i ibeljivača. Ideja je jako dobra za ruralna mesta na kojima nema električne energije, kao i za stare tavane, ambare i ostala mračna mesta...

Ako želite ovo sami da probate, sve što vam je za taj eksperiment potrebno su:


PLASTIČNA FLAŠA SKORO PUNA VODOM




MALO IZBELJIVAČA




Malo izbeljivača sipati u plastičnu flašu napunjenu vodom više od pola i promućkati.

Šta se ovde u stvari dešava?

Izbeljivač menja kristalnu strukturu vode koja stvara efekat veće prozračnosti i refleksije svetla od Sunca, pa plastična flaša postaje potpuno prirodna sijalica koja ne troši nikakav izvor energije osim samog Sunčevog svetla.


Filipini, Manila, Sitio Malogaya sijalice od plastičnih flaša 
0 коментара
Локација: Sitio Malogaya, Манила, Филипини
среда, 16. мај 2012.

postheadericon Aralsko more ili Aralska pustinja?!

09:50 | Објавио GuruGagi | | Измени пост

Sanacija Aralskog mora i mogućnost njegovog dovođenja u prvobitno stanje bila je tema seminarskog rada na četvrtoj godini Šumarskog fakulteta iz predmeta Upravljanje održivim razvojem slivova kod prof. Dr. Miodraga Zlatića. Tema je veoma zanimljiva pa sam ovim putem hteo da je podelim sa širim auditorijumom, naročito zbog prošlogodišnjeg angažovanja generalnog sekretara UN-a Ban Ki Muna za ovu globalnu katastrofu.

Aralsko More je nekada bilo beskrajni izvor vode. Danas posle samo 60 godina njegovu nekadašnju površinu zamenio su pesak i groblje brodova. Na zaslanjenoj površini, nekadašnjem morskom dnu, sada leži pesak, a nekada je to bilo ogromno ribarsko bogatstvo.
Ovo veliko more bilo je oaza kontinentalnih proporcija, koje su uticale na temperature, opšte klimatske i pedološke uslove ne samo priobalja već I celog regiona. Aralsko more je svojevremeno pružalo siguran posao hiljadama ribara. Istočno od Arala leži bespuće Azije dok se na jugu prostiru veliki vrhovi Himalaja.
Od kad je civilizacije Aralsko more, sa svojom nekadašnjom površinom od 66 hiljada kvadratnih kilometara, činilo je glavni oponent pustinjama centralne Azije i doprinosilo klimatskim uslovima ne samo u regionu već i mnogo šire.


 Mnogi svetski naučnici i ekolozi smatraju da je isušivanje Aralskog mora bila najveća ekološka katastrofa svih vremena. Katastrofa koju bi samo moglo da zaseni otapanje večitog leda na planeti. Kanali koje su gradili Sovjetski inženjeri uz pomoć lokalnih farmera, kako bi povećali agrikulturnu produkciju u republikama centralne Azije praktično su isušili Aralsko more i uništili sav život vezan za njega kako na posredan tako i na neposredan način. Između 1960. i 1980. godine industrija pamuka cvetala je koristeći vodu iz reka koje su punile Aralsko more, Amu Darje i Sir Darje.

Glavni izvor vode reke Sir Darje su himalajski glečeri u Kirgistanu i Tadžikistanu. Od ovog masiva reka Sir Darja teče ka severu protokom između 70 i 80 kubnih kilometara po godini koji završavaju u basenu Arala. Kirgistan je izgradio brane i  rezervoare sa ogromnim potencijalom skretanja vode s obzirom da je veći deo toka Sir Darje u Kirgistanu. Reka Amu Darja teče takođe na sever, a glavni izvor vode ove reke prostire se Avganistanom i broji između 30 i 40 kubnih kilometara godišnje. Ove dve države bi mogle nevesti više vode svojim rekama ako bi znale da će voda iz njih zaista završiti u Aralskom moru.


Države koje razgraničavaju Aralsko more, Uzbekistan na jugu i Kazahstan na severu, imaju veoma velike poljoprivredne površine koje se navodnjavaju. U celom basenu Aralskog mora danas postoji zapanjujuće velik broj navodnjavanih polja, uglavnom pamuka, i on iznosi 87 hiljada i 600 kvadratnih kilometara! Ova polja danas koriste doslovno svu vodu koja je nekada dospevala u Aralsko more. Kompletna privredna ekonomija svih zemalja Arala zavisi od vode Sir Darje i Amu Darje.
Davne 1950. godine količina vode koja je dospevala u Aralsko more iznosila je 50 kubnih kilometara svake godine, ali se ta cifra tokom godina smanjivala do sadašnjih 3 kubna kilometra, što čini svega dvadeseti deo vode koji je potreban ovom moru. Za samo pedeset godina evaporacijom je bespovratno izgubljeno blizu 1000 kubnih kilometara vode. More se smanjilo površinski od nekadašnjih 66 hiljada kvadratnih kilometara na jedva 10 hiljada kvadratnih kilometara koliko broji danas. Klimat Aralskog basena koji čini 1.3 miliona kvadratnih kilometara uništen je isušivanjem mora. Obale i nekadašnje morsko dno preplavili su i isušili so i pesak. Na krucijalnom mestu u bespuću Azijskog kontinenta, smrt Aralskog mora uticala je gotovo trenutno na vremenske promene, stvarajući kontinentalne ekstreme, jer je uticaj evaporacije mora u stvaranju humidnosti znatno opao usled isušivanja. Inženjeri koji su projektovali kanale za navodnjavanje polja ili, bolje rečeno, smrt Aralskog mora, nisu time samo sprečili dovod 50 kubnih kilometara vode u Aral već su u istoj meri uništili evaporaciju vode u vazduh što je za posledicu imalo smanjivanje broja kontinentalnih oblaka i promenu klime uopšte.


Za samo 30 miliona dolara moguće je otkupiti zemlju uzgajivača pirinča i pamuka čija polja su na veoma zaslanjenom području koje se navodnjava iz Sir Darje i Amu Darje, što bi omogućilo lagodan život ovim zemljoradnicima, a što je najvažnije, ovaj potez bi duplirao dotok vode u Aralsko more sa 3 kubna kilometra na 6 kubnih kilometara godišnje. Ovo je više nego dobra ponuda i investicija za budućnost Arala. Velike organizacije za zaštitu životne sredine koriste ovoliku sumu novca na marketing, dok za velike korporacije izdatak od 30 miliona dolara može da se meri sa našim izdatkom za par flaša vode.

Dodatni problem za Aralsko more nastao je 1991. godine nezavisnošću Sovjetskih država Turkmenistana, Tadžikstana, Kirgistana, Uzbekistana i Kazahstana. Ponosne drevne zemlje i njihove nacije procvetale su sa autonomijom. Ali problem se produbljuje jer Aralsko more sada broji šest država, uključujući i Rusiju, tamo gde je nekada bila jedna te je saradnja dosta komplikovanija. Postojali su čak i predlozi da Aralsko more postane država za sebe kako bi bilo lakše posredovati u dogovorima između država te pokrenuti investicije. U svakom slučaju uzvodne države bi se morale obavezati da obezbede veće količine vode za samo more ako bi se garantovalo da će sva voda završavati u Aralskom moru.

  Još jedan način da se spase Aralsko more je taj da se uvedu efikasniji sistemi za navodnjavanje. Kanal Kara Kum, na primer, centar je kanala za preusmeravanje vode koje je gradio sovjetski savez, a nedostaje mu 1300 kilometara betonskih pregrada. Preko 60 kanala izgrađeno je za dovođenje vode u Amu Darju i Sir Darju, ali na većini njih nedostaju betonske pregrade. Poboljšanje sistema kanala i iznad svega povećanje efikasnosti sistema navodnjavanja verovatno bi Aralskom moru moglo obezbediti i do 20 kubnih kilometara vode godišnje. To naravno nije ni približno dovoljno ali je daleko više od sadašnje situacije.

Sadašnji trud da se Aralsko more dovede u prvobitno stanje je naočit, ali rezultati su slabi. Severni deo mora koji se odvojio od nekadašnjeg mora se vremenom stabilizovao i ribarstvo je ponovo počelo, ali lovi se jedva dvadeseti deo onoga što je nekada bilo osnovna grana privrede u ovom regionu. Na žalost severni deo Aralskog mora ili “Mali Aral”, kako ga još zovu, je neuporedivo manji u odnosu na nekadašnje more. Takođe leži na višem terenu severnije od morskog dna starog Arala, pa ribari iz regiona prave branu, kako sadašnje severno Aralsko more ne bi izašlo iz svog basena. Ukoliko više vode ne bi bilo obezbeđeno kroz pritoke Aralskog mora, vreme za koje bi ova konzervacija dovela more u prvobitno stanje ravno je hiljadama godina, a u najgorem slučaju, bez dodatne vode to se ne bi dogodilo nikada. Konzervacija je samo deo rešenja problema.

Najbolji način spašavanja Aralskog mora bio je u planu već neko vreme. Kada su Sovjeti izgradili Kara Kum sistem kanala kako bi nadoknadili gubitke Aralskog mora, nameravali su da prokopaju još dva kanala kojima bi dovodili vodu iz glavnih reka direktno u Aral. Jedan kanal bi dovodio vodu jugozapadno iz Volge koja protiče severno od Aralskog mora, dok bi drugi, duži kanal dovodio vodu južno do jugozapadno iz nešto severijeg Oba i Irtiša.Ove reke su daleko veće od Amu Darje i Sir darje koje se ulivaju u Aralsko more.


Reka Volga koja se vodom snabdeva sa zapadnih padina Urala ima protok od 240 kubnih kilometara godišnje i uliva se u Kaspijsko more.
Ob i Irtiš crpe vlagu iz prostanstava centralnog Sibira i imaju protok od 385 kubnih kilometara godišnje, a pritoka su Arktičkom okeanu. Obe ove reke koje svoje izobilje vode ustupaju regionu mogle bi obezbediti količinu od svega 10 procenata svog protoka, što bi Aralu dodalo 60 kubnih kilometara godišnje i značilo bi siguran oporavak od pljačke Arala svih ovih godina. Ovo je zaista bio plan sanacije Aralskog jezera, ali prioriteti svemirske trke i hladnog rata usporili su sovjetski savez da investira u kanale, a 1989. raspadom SSSR-a plan je potpuno zaboravljen.

Sve do danas. Ruski predsednik Vladimir Putin, Yuri Lužkov i ostali prominentni Ruski politički lideri kao i eminentni naučnici kreću korak dalje u oživljavanju plana sanacije Aralskog mora kanalima iz Ruskih reka. Predsednik Uzbekistana Islam Karimov takođe se zalaže za oživljavanje projekta. Gradnja manjeg kanala koji bi trebalo da dovodi vodu iz Volge, dužine 800 kilometara, 200 metara širine i 16 metara dubine danas bi koštala oko 8 milijardi dolara. Ovakav kanal bilo bi potrebno iskopati na Uralu, te bi se spuštao izohipsama u basen Aralskog mora. Zavisno od rute samog kanala, a usled nedostatka visokih barijera na samoj trasi kanala, pumpe bi bile praktično bespotrebne.

Veći kanal zamišljeno je da se dovodi od spleta reka Ob i Irtiš 2500 kilometara na jug kroz niziju duž glavne pritoke (reke Tobol) preko niskih brda koje razdvajaju Sibirsku oblast od basena Aralskog mora. Izgradnja ovog kanala, takođe širokog 200 i dubokog 16 metara ali znatno dužeg od onog kanala koji bi se gradio od reke Volge, kao I činjenica da bi bilo potrebno dosta pumpi dovodi nas do cene od 22 milijarde dolara. Kanal od Orba i Irtiša bi bio prilično dugačak ali u poređenju sa kanalima izgrađenim širom sveta nije megalomanski. Ovaj kanal nije mnogo veći od onoga koji je od šezdesetih godina na ovamo praktično iscrpeo Aralsko more u korist proizvodnje pamuka. Čak se može I porediti sa nekim kanalima koji su već izgrađeni u zapadnoj Evropi, Kaliforniji, Kini i mnogim drugim mestima širom  sveta.

Ovaj plan je veoma skup i poremetiće veliki deo lokalnih ekosistema, ali dugoročne beneficije nam ukazuju na to da je cena ovog projekta u stvari ništavna. Najveća ekološka katastrofa u istoriji će biti potpuno sanirana. Pojavljuju se novi faktori koji nisu postojali pre 50 godina kada je ovaj plan smišljen. Jedan od njih je Kaspijsko more u koje se uliva Volga, a koje raste alarmantno. U poslednjih 30 godina nivo Kaspijskog mora podigao se za dva i po metra. Priobalni gradovi ugroženi su čestim poplavama, a plodna polja nestaju pod vodom. Prednost kanala koji bi odvodio 10% ili više protoka reke Volge u basen Aralskog mora doprineo bi rešavanju problema poplava Kaspijskog priobalja.

Još veći razlog za izgradnju ova dva kanala leži na faktorima koji se tiču Oba i Irtiša koji teku u Arktički okean. Mnogi klimatolozi i hidrolozi zabrinuti su zbog količine sveže vode koja se uliva u Arktički okean. Njihova istraživanja pokazuju da velike količine sveže vode utiču na golfsku struju, remeteći time njen smer kretanja ka obalama zapadne Evrope od Španije do Murmanska. Usled prestanka delovanja golfske struje vremenski uslovi u Evropi bi se pogoršali do granica ledenog doba. Otapanje glečera poslednjih godina je veoma doprinelo akomulaciji sveže vode u Arktičkom okeanu. Odvođenjem 40 kubnih kilometara sveže vode iz Arktičkih pritoka Oba i Irtiša značajno bi doprinelo smanjenju količine sveže vode u Arktiku što bi pomoglo očuvanju golfske struje, a pogotovo sprečavanju sigurnog ledenog doba.

Gradnja dva kanala bi spasila Aralsko more, predupredila bi poplave u priobalju Kaspijskog mora, i sprečila bi smrzavanje Evrope. To čak i nije sve. Gradnjom kanala Aralsko more bi postalo najveći ribni potencijal centralne Azije, a pametnijim navodnajvanjem ovaj umrtvljeni region postao bi svetska baština. Od momenta kada bi ovi kanali bili izgrađeni Aralsko more bi se napunilo za dvadeset godina. Cena od 30 milijardi dolara mogla bi se obezbediti kod Svetske banke ili preko priloga u bilo kojoj od država velike populacije. Ovaj novac čak bi mogao da se obezbedi i preko privatnih interesa. Podrška planu sanacije Aralskog mora od strane svetskog pokreta za zaštitu životne sredine značio bi izgradnju više kanala, podizanju svesti ljudi u celom Svetu vezano za ovaj problem, širenje informacija i dobijanje neophodne globalne političke I finansijske podrške. Ako Ruski premijer Putin i ostali učine da ovo bude njihovo zaveštanje, Kaspijska obala biće spašena, večiti led se neće topiti, a brodovi će ponovo ploviti velikim prostranstvom saniranog Aralskog mora. 

Aralsko more od 2000. do 2011. VIDEO

0 коментара
Локација: Kyzylorda Province, Казахстан
Пријавите се на: Коментари (Atom)

Пратиоци

Dragan M. Mirkovic All Rights Reserved.